Realizacije svih vrsta, usavrsavanja, izlecenja, licni i porodicni problemi, resenja, ljubav, sve kroz regresoterapiju, kontakt sa licnim andjelom, realizacija ciste ljubavi, saveti svih vrsta, strucni radovi, energije, ciscenja, sve sto ste oduvek zeleli. SPA-CENTAR..sve je moguce...pozovite radi informacija,
064/3414332, [email protected]
OBAVESTENJE ZA CITAOCE: 1. NAJNOVIJA VEST: OTVOREN JE NOVI, SPECIJALNI, SPA – CENTAR! SA TRI MAGICNE VODE.: ZA LEPOTU, ZDRAVLJE I REHABILITACIJU I PROCISCENJE OD NEGATIVNE ENERGIJE, poklon i donacija od andjela gospodje Z.Opsirnije na kraju teksta2. Najnovije seanse, delovi, na kraju teksta.
Knjiga o regresoterapiji u pripremi, poziv na saradnju u vidu saveta, ideja, pitanja...
REGRESOTERAPIJA Kao inspiracija i kao lek za mnoge bolesti
SKRAĆENA VERZIJA KNJIGE O REGRESOTERAPIJI
-“Sanjao sam, noćas, da sam leptir. I bilo mi je veoma lepo. Potpuno sam se osećao kao leptir. Sad, kad sam se probudio, zbunjen sam, jer ne znam: da li sam ja čovek, koji je sanjao da je leptir, ili sam ja leptir, koji sada, sanja, da je čovek?”- KONFUCIJE
A, kako ja da postanem- lav?!- upita dečak,
Zašto baš lav?
Pa, jer tamo piše: “Ne budi lava dok spava”! A ja imam problem sa nesanicom. Hoću da budem opasan lav i da spavam- mirno. Da niko ne sme da me budi.
Na to će devojčica: A ja hoću da budem krotiteljka lavova. Hoću da me slušaju i da rade šta ja hoću! Jel može?
Pa, može, naravno. Ali, razmišljam…nije ovo cirkus. Ovo je REGRESOTERAPIJA!
KOJE TEME SU NAJBITNIJE ZA LJUDE KOJI ĆE ČITATI OVU KNJIGU?
(A I O ŽIVOTU, JER BIH, DA OVO, BUDE KNJIGA O ŽIVOTU)
Pitam anđela.. I bitni su mi odgovori, da se zamislim, da vidim o čemu se, ovde, radi.
Odakle andjeo u regresoterapiji – biće kasnije objašnjeno. Poenta je da je ON REGRESOTERAPEUT, A JA NEKAKAV ASISTENT, pomoćnik.
Andjeo:
4.1. SRCE – kao tema ljubavi
4.2. MUNJA – kao tema – bol, patnja
4.3. OKO – viđenje sveta, postanka sveta, uopšte, postanka ljudi
4.4. ZEMLJA – tema smrti, pitanja i odnosa prema smrti
4.5. Kao ISUS, NEŠTO – tema vere u nešto
4.6. PUTOVANJE – KROZ VREME – tema vraćanja u prošlost i budućnost
4.7. NEPOZNATE ŽENSKE USNE, KOŽA, LICE, kao reklama na tv-u…savršena – odnos prema materijalnom i fizičkom izgledu, kao i sklad sa unutrašnjim, duhovnim svetom…
4.8. ZA SVE OD OVIH TEMA IMA PUNO ZANIMLJIVIH PITANJA, ALI SE SVE SVODI NA NAVEDENE TEME.
DVA SVETA, SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI
Ovo je knjiga o dva sveta: unutrašnjem i spoljašnjem. O njihovoj odvojenosti, ali i povezanosti. Za neke je jedan svet stvaran, a drugi nestvaran, iluzoran. Ali- i on postoji. Itekako. I- stvarno. Ko god je sanjao, barem jednom, zna o čemu se radi.
Ujedno, knjiga nema nameru da obrađuje pitanja krajnjeg cilja i smisla života, ideala, to ostavlja za pojedince, u ličnim realizacijama, ili njihim verama. Bavi se, pre svega, MESTOM, na kome se nalaze pojedninci, na putu ka tom cilju. Sa konkretnim problemima ili potrebama, željama. Sa ciljem da im, baš na tom, NJIHOVOM KONKRETNOM MESTU, bude što bolje, odmah, i u budućnosti. U saglasnosti, koliko god je to moguće, sa njihovom verom. Ali i u saglasnosti i sa izvesnim znanjem, i iskustvima, koja postoje. Čak, šta više, mnoge stvari, koje neko veruje, u svojoj veri, i koje su zaista ispravne i dobre, ovde mogu da se realizuju, potpuno i obostrano, i tako pređu u direktno iskustvo, pa tako i u znanje. To se vidi iz primera…odnosa prema bližnjima, roditeljima, prema činjenju dobrog ili lošeg, razumevanjem osećanja drugih osoba ulaskom u njihova tela, bez potrebe nekog“strašnog suda”, tolerancija, zahvalnost, …a najviše- pomoć oko rešavanja konkretnih problema: sa školom, ispitima, bolja komunikacija, poslovni saveti, finansije, ali i rešenje psihičkih problema- depresije, neraspoloženja, nedostatak samopuzdanja, vere, poverenja, ljubavi…
POZIV NA SARADNJU:
Ovaj tekst je pripremljen za internet izdanje, sa više objašnjenja nego što bi trebalo,(barem tako mislim), i sa POZIVOM NA SARADNJU, čitaocima, oko konačne verzije- knjige za štampanje.
Molim Vas, ukoliko Vas je zainteresovao ovaj moj rad, da mi se javite, sa savetima, kritikama, idejama, pitanjima, saradnjom u bilo kom vidu i iz bilo koje oblasti… Regresoterapija ima ogromne mogućnosti, ne samo na psihološkom i emotivnom planu pojedinaca.
Aleksandar Brenđan,
[email protected], sa naznakom: za regresoterapiju, tel: 064/3414332, od 13-14 h, i 21-22h.
KRATKA BIOGRAFIJA:
Rođen 14.02.1958.g. u Smederevu. Završio Gimnaziju, studirao elektrotehniku na ETF, Beograd. Napustio zbog fotografije i putovanja. Radio kao saradnik raznih časopisa, upisao studije fotografije,1988.g.. Praška škola fotografije, završio je 92.Vodio međunarodnu agenciju za foto modele, radi reklamne i modne fotografije, kao glavno zanimanje. Majstor fotografije FSS. Proučava psihologiju, psihoanalizu,Vede, religije ozbiljnije od 1981.g. …radi regresoterapije od 1991. godine.
PITANJE: gospodin K.P. pita: KAKVE VEZE IMA ANĐEO SA REGRESOTERAPIJOM I ODAKLE ON OVDE?
Ukratko: na početku sam glumio “oficijalnog” regresoterapeuta. Vraćanjem, sećanjem, u detinjstvo. Otkrivanjem i preokretanjem loših iskustava, koje imaju dugoročne, često bolne posledice. Onda sam, posle deset godina proučavanja znanja sa Istoka, poveo partnerku na put do trenutka rođenja i ulaska u matericu, do života u stomaku majke. I- izveo, sa druge strane. Onda se pojavilo veliko prostranstvo i mnogo veće mogućnosti za realizacije. A- anđeo? Pa, verovatno po mojoj nekadašnjoj želji. Da imam ličnog prijatelja i duhovnog vodiča, učitelja, zaštitnika…neplanirano se ugurao u ovo i- šta je tu je. Ostalo je ili da ga izbacim, iz života ( i knjige ), ili da vidim šta može da mi pomogne. Deluje mi interesantnan, prijatan, drag, ljubazan, tolerantan, ima smisao za humor…vodi me, često, na druge planete, druge krajeve, upoznaje sa interesantnim osobama koje teško da bih i sreo u životu, pokazuje mi razne filmove i to i sa mnom u glavnoj ulozi, zabavlja se i mene razveseljava, ali i podučava, vodi…pa …zašto da ne? Ako to nekome smeta, neka ne obraća pažnju na njega. Možda sam ga i izmislio, da ne bih bio usamljen i bespomoćan. Ili tužan. Ili razočaran, depresivan, ubolen, izgubljen…svejedno…on je tu.I - POMAŽE MI, KOD REGRESOTERAPIJE. Mislim, ipak on to radi mnogo bolje od mene.Možda je bolje reći, on nešto radi a ja njemu nešto pomažem, asistiram.
Već petnaest godina razmišljam da napišem knjigu o ovome i o njemu. I znam da mnogo rizikujem, jer ovo što pišem, koliko god da je naučna fantastika, ako se shvati iole ozbiljno, može da utiče na moje razne karijere, poslove, odnose, raznim kritikama, osudama itd. Ne deluje mi baš normalno. A to je moj veliki problem, još od detinjstva. Želeo sam, svim srcem, da budem normalno dete, neupadljivo, mirno, povučeno, dobro, a sve što sam radio, izgleda, kao da me neko na to terao, je bilo baš suprotno od toga. Ne znam kako i zašto, i to pokušavam da otkrijem.
Neki ljudi ne mogu da veruju u postojanje anđela. Ili neće. Za njih je anđeo – izmišljen. Za neke druge anđeli postoje, ali smatraju da su oni daleko od njih. Da ne mogu ili nije normalno, da ih vide i da pričaju, sa njima, druže se. Da su nedostojni toga, ili je to zabranjeno, čak i za osudu.. Ili im deluje nemoguće, nestvarno. Uglavnom, postoji neki problem i razloga milion.
Isto je i sa onima koji imaju neku prepreku DA DOZVOLE SEBI I ANĐELU da se vide, razgovaraju, druže. Bilo koji razlog, koji postoji i koji je toliko bitan da se ne uspe ovo, je, u suštini – nebitan! Bitan je rezultat. Kao kada “brižni roditelj” zabranjuje kćerki da se viđa sa dečkom koga voli. Jer, on nije dobar, po njihovom kriterijumu, za nju, ili uopšte nije dobar. A ona ga voli….samo ne znam ko je ta osoba koja brani da se viđam sa anđelom, i zašto, po kom kriterijumu, moj anđeo, kao, nije dobar za mene, a bolji je neko drugi i – KO? Ili je po njihoom: anđeli, svi, su loši momci? Ne znam. Jer to može, to se sme, to je dobro. Tako tvrde sve religije, da su anđeli – dobro! Jedino, još, ako baš oni hoće da odaberu, za svoje dete, koji anđeo je bolji a koji je lošiji.žao mi je, ali ubeđen sam da mi imamo anđela jednog koji je takav kakav jeste, za nas najbolji. Inače bi ga bog smenio, zar ne?…I to je deo odluke svakog pojedinca…
Anđeli će da se igraju žmurke, sa nama, da se kriju da ih ne vidimo i ne čujemo, i to je nekakav odnos. Samo što mi ni ne znamo da se igramo, sa njima, žmurke. Zaboravili smo, nismo ih pronašli, dugo vremena, pa smo i izašli iz te igre. A, poenta ove igre jeste da ih, ipak, koliko god se sakrili, mi – pronađemo! Oni su se sakrili toliko koliko mi to volimo i želimo, ali su tu, ipak, za nas, da ih, na kraju i pronađemo. Jedino ako ne znamo da se igramo žmurke. Igra žmurke ima smisla ako ga pronađemo, na kraju. Ako ne, onda žmurimo potpuno bespotrebno. Zaboravili smo da smo to počeli, nekada, davno. Da žmurimo. A ima nekih koji još žmure. Nisu ni počeli da traže. Pa, brzo izbrojite do deset, ako već niste i krenite u potragu. Biće zabavno!
Zato što- kad dođeš ispred anđela, onda je sve drugačije. POBEDIO SI, našao si ga. I njega si pobedio, jer si ga pronašao. ( Naravno, kao dete svoga oca ili nekog starijeg, u smislu da znamo da nam je on to dopustio, da ga jašemo ili pobedimo). On se jeste tako lepo sakrio da ga puno vremena, možda i puno života, nisi našao. Ali, na kraju si ga pobedio i pronašao. To je tek pravo zadovoljstvo. Uspeh, i kroz igru, naravno. I ONDA SE IGRAŠ, PONOVO. Ali, sada znaš da je on tu i da možete da se igrate i drugih igara. I da te nešto i uči, neke nove igrice, onako, usput. Lepo ti je, jer imaš super drugara, prijatelja. A možeš i da pričaš sa njim. Nekako te razoruža SVOJOM LJUBAVLJU I TOLERANCIJOM, tako da se opustiš i možeš, bez pretvaranja i da pričaš, o sebi, i o stvarima koje voliš i o onima koje ti se ne sviđaju. Ili ono što si nešto pogrešio. I- on ti ne sudi niti ti daje oprost. Kao pravi prijatelj. Oprost se podrazumeva! Prihvata to, ali i ti sam vidiš, malo drugačije, stvari. Ni ti sam sebi ne sudiš. Tako je kako jeste, ako ti se sviđa, tada- super, ako ne, onda- hajde da vidimo kako da se promeni. Interesantno je da nema suđenja! Nema krivca, nema kazne. Neobičan svet.
UVOD 1: REGRESOTERAPIJA PODMLAĐUJE!
Možda je to razlog zašto, većinom, dolaze žene i devojke, a mnogo manje muškarci. Mada, kako čujem, i kod većine psihijatara, u Srbiji, više dolaze žene nego muškarci. Muškarci smatraju da im nije potrebna pomoć i da treba sami, sa svojih deset prstiju, sve da urade. A podmlađivanje ih baš ne zanima, više nekakvo znanje, ako baš nema u knjigama. A tu je i problem zasluga. Valjda im je ponižavajuće da pokažu bespomoćnost i dozvole drugome nekakve zasluge, kad misle da bi to mogli sami. Vole zasluge. Žene nekako više osećaju da to može da im pomogne i to i koriste. Nekako im je predanost i rezultat mnogo vredniji od toga šta će drugi da pomisle. A možda su one i opterećenije, pogotovo u današnje vreme, i posao i deca i kuvanje, pranje, šminkanje, da lepo izgledaju, da čine dobro drugima, iako im nije, ponekada, ni do čega… A- kako podmlađuje, konkretno?…Pa, jednostavno, vraćanjem u prošlost, u detinjstvo, zadržavanjem tamo, kao i odnosom sa anđelom, sa nekim ko vas, kao dete, štiti i vodi, igrase, sa vama, isto kao i roditelji, ali još i bolje. I dolazi do razmene energije, osećanja, raspoloženja…nema ni potrebe za objašnjenjem, jednostavno to osećate. A mogu da se izvrše i analize, spolja, ako hoćete, i možete da proverite. Krvnu sliku, ili neku bolest, ili test na kondiciju, pamćenje i učenje, koncentracije…
POVEZANOST OVA DVA SVETA
To je ono što radi regresoterapija. Povezuje! Ova dva sveta. Čak i tako da se spoljašnji svet, nama tako “drag”, bolje reći blizak, menja na bolje. Mi se menjamo na bolje, a samim tim i svet prema nama, ujedno, zajedno. Kako? Pa, navodim neke primere. A- najbolje je da pitate one koji dolaze kod mene i koji ovo već rade.
ŠTA JE TO- REGRESOTERAPIJA?
Regresoterapija je kad se vratiš u prošlost, u svoju ili nečiju, tuđu, ili kolektivnu, i tamo nalaziš interesantne stvari: događaje, raspoloženja, znanja, koji su bitni za tvoje trenutno ili dugoročnije stanje. Kao kada gledaš album sa slikama. Iz detinjstva, sa godišnjih odmora, putovanja, važnih događanja. I prisećaš se davnih događaja, likova, raspoloženja. Albumi slika i jesu regresija i regresoterapija. “Lečimo se” ili ispunjavamo sećanjem na lepe uspomene.Zaboravili smo na loše stvari, na mučninu na putu ka moru, nestrpljenje da što pre stignemo, prehladu na planini, “izgorele” kože, na suncu, bol pri ispadanju zuba…To isto radi regresoterapija. Vraća film života unazad. Radi inspiracije, sećanja, ali i radi promene nekih zaostalih “repova”, neraspoloženja, uvreda, …,To mogu da budu neki problemi, koji se vuku, koji su tada izgledali ogromni, za malo dete, i tako izgledaju i sada, a posebno su, nekada, čak i potisnuti u zaborav, nekada i jako bolni…a koji danas više to nisu, ali to treba uporediti i tako i rešiti probleme. Ili se vratiti u tuđu prošlost, kao kod glednja filma ili čitanja romana.Možda i u neku fantaziju, maštu, pisca ili režisera…i iznaći i neke lepe i korisne stvari, kreativnosti, znanje nekog jezika, upoznavanje sa istorijom ili geografijom, matematike koja sada ne ide nikako, ili nekih osobina, mogućnosti, raspoloženja, osećanja…Mi to, uglavnom i radimo, svakodnevno. Najviše gledajući tv…serije, filmove, vesti…prebacujemo sebe u druge situacije i doživljavamo, na neki način, i sebe, u tome. Tako, slično, samo što je ovde izbor ličan, radi i regresoterapija. Ulazi u to, na razne načine, tako, da se može poneti u sadašnjost, i tako ispravljati “loše” stvari dobrim, a i obogaćivati se novim dobrim i lepim stvarima. To nazivam – razmenom, transferom.
Iako ljudi dolaze, uglavnom, da bih im pomogao, jer imaju razne probleme, neke i nepodnošljive, dolaze i ljudi iz znatiželje ili, jednostavno, žele da poboljšaju neke svoje sposobnosti, kao znanje u školi, ili u muzici, umetnosti, slikarstvu, režiji, sportu, kako da bolje posluju i zarade novac, kako da poboljšaju svoj brak ili odnos sa najbližima, zdravlje, čišćenje od crne magije, demona, posednutosti,depresije,…bilo šta što ih interesuje.
NAJČEŠĆA PITANJA:
1. KOLIKO ĆE TO DA ME KOŠTA?
Pa da, ovo je najvažnije pitanje.Odmah da odgovorim: razgovor je besplatan, bilo putem telefona ili lično. Seanse koštaju, traju obično, oko sat i po, nekada dva sata, umeju i duže, i, za sada su u obliku donacija i dogovora. Računam, zavisno od broja seansi, oni koji rade više od, recimo 5 seansi, ok. je da imaju nekakav i popust i do 50 odsto….
Pitam anđela: “Nekoliko novih devojaka, učenice i studentkinje, se, trenutno, interesuje za ovo, došle bi da rade. Koliko bi bilo ok. da plate, ili besplatno da to uradim? I, koliko, uopšte?
Anđeo: “Treba da se naplati.
- Za devojku S.H. srednja škola – ona ima mala primanja, majka, i ne bi mogla da plati normalnu cenu. Neka niža cena…može 500 dinara. Više seansi. Ne prvo o ocu (poginuo), nego o školi, drugaricama, problemima uopšte, a kasnije, ali na prvoj seansi, može i o ocu. Da je ne bi potreslo, ako odmah počneš o ocu, jer joj je to veliki problem, i popustila je u školi, dezorijentisana…
- Za devojku M.K.- studentkinja. Njeni roditelji imaju para, mogu da plate i punu cenu, ali, ako hoćeš više seansi, da joj pomogneš…može 2000 dinara. Ali, morala bi da prištedi sa izlascima…”.”Jel je ok. 1500”- pitam. “Da, to je skroz ok.”
- Kolika bi bila cena normalna?
- “Zavisi. I od mogućnosti, a i od toga koliko se, kasnije, jave…moglo bi da poskupi…zavisi od ljudi. Oko 25-50 evra je ok.”
2.KAKO TO, KONKRETNO, IZGLEDA?
Kada saznaju o tome da ja ovo radim, na bilo koji način, pozovu me telefonom da se raspitaju o detaljima. Ispričaju koji problem imaju ili šta bi želeli i da li ja to radim. Onda se dogovori termin, dođu, legnu na krevet, kao u filmovima, zatvore oči i ja ih vodim u prošlost, t.j. idemo zajedno, uz moju pomoć. Obično sećanje. I onda radimo, što se može pročitatai iz navedenih primera nekih od seansi. Ujedno, pre početka, dogovor je šta tačno radimo, čak se i napiše, do desetak pitanja, glavnih, koje razrađujemo….
3. DA LI JE OVO STVARNO?
Pokušavam, kao modni fotograf, da dam svoje objašnjenje. Da li je žena sa šminkom- stvarna? Za mene jeste. I sa šminkom, ali i bez. I to mi se sviđa, obe strane, jer mogu da se kombinuju, po potrebi i želji i sa zadovoljstvom. I ima puno raznih varijanti u ljubavi. I samo sa šminkom, i samo sa ženom, nenašminkanom, ali i sa svim varijantama različitosti u šminkanju.
Ujedno na to isto pitanje anđelu, obično je odgovor: “okreni glavu na gore! Pa ćeš znati je li stvarno.”
4. DA LI JE ANĐEO STVARAN, ILI PROIZVOD MOG UMA?
To svako može da ga pita. I ispita.Za mene jeste.
5. DA NIJE ON, “ANĐEO”, U STVARI PRIKRIVENI ĐAVO?
Ovo već prevazilazi moje mogućnosti spoznaje, jer bih morao da budem ili veći đavo od njega ili veći anđeo. Ostavljam ta pitanja, ukoliko su najbitnija, svakoj osobi pojedinačno, kao i njegovoj veri. U svakom slučaju, posle seanse i kasnije, mnoge stvari mogu da se provere, da se vidi da li i koliko osoba napreduje, da li ima manje problema a više inspiracije i volje za životom, kreativnim radom, da li je bolja prema drugima, uspešnija, samopuzdanija, zadovoljnija…bilo koji od kriterijuma…
6. DA LI DA MU VERUJEM SVE ŠTO KAŽE?
Niko nije obavezan da sluša ili da veruje anđelu!!!
On je tu da nas posavetuje, pomogne, ali treba da budemo svoji. Ako smo sumnjičavi, to je ok, tako treba da se i ponašamo. Ako se, sa njim, ne slažemo, i to je ok, možemo da to ne prihvatimo, ili se raspitamo, malo bolje…Nekada i treba da ne poslušamo, zar ne--?
7. MOŽE LI TO I KAKO DA BUDE OPASNO?
DA, NAPOMENA, izuzetno bitna: NIKADA NE RADITI SAM SEANSE! U smislu, bez vodiča, mene, ili nekoga ko to radi uspešno godinama.
- Anđeo: "Napiši UPOZORENJE! Da ne probaju da rade sami, seanse, da ne bi došli do demona...da ne pokušavaju, sami, kod kuće, ako nisu došli kod tebe neki put."
Ne želim nikoga da plašim, ali i autor ovog teksta je imao prilike da, sasvim “slučajno”, krećući se po univerzumu, naleti na predele sa crmom magijom, dakle i to postoji, kao i pakao, i da je bila situacija kada su se horde demona sjurile na mene, jer sam slučajno upao u njihov prostor. A poznati su mi i slučajevi totalne posednutosti, ludila, samoubistava, ne iz moje prakse, ali iz istorije.
Jednostavno, treba shvatiti da postoje, zaista, i takva bića, kao i anđeli, a da naša vera nije baš dovoljna da nas zaštiti, kad zalutamo u takav prostor. Kao dete koje veruje da je najjače u ulici, a onda naleti na nekoga, sa strane, ko ga isprepuca, pa čak i ubije, što je danas i realnost na ulicama.
Mi možemo da se igramo svega, ali u ovom slučaju prestaju sve bajke, i nikome ne preporučujem da se imalo igra sa tim. Verovao ili ne, ali i ovo jeste realnost, kao i anđeli.
8. Da li ću da se vratim uvek, nazad, ili mogu da izgubim svest i ne vratim se, u ovo telo, nikad ili umrem?
Svest je moguće da se izgubi, na trenutak, vrlo retko, i u životu. I ako se desi da se radi baš po tom pitanju, za osobu koja ima strašan strah da se onesvesti. Ali to je izuzetno retko. Samo padanje u nesvest nikada nikome nije škodilo, osim ako padne stojeći, pa se udari pri padu, što ovde ne može. Smrt itd, jednostavno nisu mogući. Ali, ja to ne radim, žao mi je ako je neko pomislio da me iskoristi za ovo. To znači upravo to…da ta osoba, ako ima strah od smrti, ima i privlačnost, u isto vreme, ka tome. Ali, sama realizacija izlaska iz grubog tela je već, na neki način, realizacija slična smrti! “Smrti” nečeg nebitnog, istrošenog, beskorisnog, spoljašnjeg, radi “rođenja” ili ustupanja mesta nečem novom, lepšem, boljem. Samo što smrt nije takva kakvim su je zamišljali, ili u šta verovali.
9. Šta ako se toliko promenim da najbliži ne mogu da me prepoznaju, da budem potpuno drugačija, ili skroz druga osoba?
Hm. To mi se desilo, samo jednom, da je devojka izašla, posle seanse, sa rogovima, repom i trećim okom. Ali su je prepoznali. I- postala je glavna riba, u gradu. Šalim se.
10. Hoću li moći da živim kao pre, posle seanse?
Ako ti se bude sviđalo- možeš. Čak i ako ti se ne bude sviđalo- možeš. Jedina, ili glavna razlika je- što više tako ne moraš. Možeš da biraš.
11. KAKO SAM JA POČEO DA RADIM REGRESOTERAPIJU, I ŠTA SAM PRVO RADIO?
-XXXX
- Ovde, mislim, opisati, kaže anđeo, za negde još: kako se dolazi do anđela...neka seansa..." Možda posebno, pišem za sebe.
Ostala najbitnija pitanja, mislim, da mogu da nađu odgovore iz navenih seansi. Naravno, zbog raznih mogućnosti sam i naveo poziv na saradnju, gde će biti navedena pitanja koja nisam obradio, a mogu da budu veoma interesantna i za mnoge druge.
13. PRVA SEANSA
Prva seansa je, nekako, kao, najteža. Zato što je prva i zato što ne postoje ovakva iskustva. I zato što su postojale i neke sumnje ili strahovi, pre toga. To je ona priča o odlasku u raj. “Da li više volite da znate kako se ide u raj ili da odete u raj?”
Ovaj tekst, knjiga i jesu, na neki način, kao pomoćno sredstvo. Nekakvo znanje, uputstva, kako se dolazi u “raj”. Jer, nesumljivo, raj je tamo gde su anđeli. To je to mesto! Ako su ovde, sa vama, onda je i raj baš tu. Za vas i mene. I taj raj možete da ponesete sa sobom, posle, u svakodnevni život. Možda vi zamišljate raj kao večno mesto lepote, blagostanja, ljubavi, tolerancije, ali, iako se raj opisuje kao takvo mesto, sada je moguće da taj raj uvedete u svoj život- odmah, i ovde. I- polako, i sve više, ga uvodite u svoj život. To nije pitanje vere, to je potpuni osećaj. I lično i duboko iskustvo…zato ova znanja mogu da pomognu, kao nekakva priprema, ali pravo iskustvo je moguće samo kad vas neko odvede u raj! U raj ne mođe da se ode znanjem. Ni verom. Neophodno je da Vas tamo neko odvede. Neko ko je tamo bio i ko zna i put. Zato je, nekako, prva seansa najteža. Dok se tamo ne ode, jednom. Posle je sve mnogo lakše, jer znate i put i način i imate iskustvo….Sa druge strane, posle prve seanse, iako dolazi do velikog kvalitativnog pomaka, na neki način, sam taj čin je malo i šokantan, zbunjujući. Zbog toga što nije uvek u skladu sa našim predstavama…kao kada vam neko kaže da pođete, sa njim, na Mesec! Stvarno. Neki će da kažu da je to nemoguće, neće da veruju, drugi će da nađu sto razloga da to ne urade: jer moraju u školu, na posao, nemaju toliko vremena, imaju obaveze, ne znaju šta će, tamo, da jedu, a šta ako bude opasno, ako tamo ima nekih životinja, ogromnih, ljudoždera, itd, itd, ali vama se pruža ta prilika…i sasvim je drugo sve to što je bilo pre odlaska na Mesec, sva razmišljanja, strahovi, sumnje, a sasvim druga priča je kad ste već na putu ka Mesecu, ili ste već tamo i stigli. Onda sve sumnje i strahovi otpadaju i vi uživate u sebi i Mesecu. I kasnije znate kako je to, iz ličnog iskustva i možete to da prtenesete drugima. …naravno da ima i onih: niti niti…koji imaju pitanje- a šta će to, uopšte meni ili bilo kome? To ostavljam njima. Njima to, moguće, da ne treba. Možda ni nama. Ali, ja biram, ipak, da tamo odem i imam nova iskustva, bogatiji sam, više poštujem život na zemlji i razumem i širinu prostranstva. I ima još mnogo, mnogo stvari, ali ću ih podeliti sa onima koje to interesuje, koje to obogaćuje. A ima ih, dosta….
Već na drugoj seansi, mnogo se lakše stiže do Meseca. I koncentracija je na to šta dalje radimo. Zato je potrebno 3-4 seanse, možda i 5, da se UTVRDI GRADIVO! Kao kad već peti put ideš na Mesec, sigurno je da one boljke koje su bile prvi put, ili nesigurnosti, ne znaš šta da očekuješ, sada prelazi u duboki mir i sigurnost. Veća svest o tome gde si i šta bi novo radio. Mnogo samopuzdanja, ali i znanja, iskustva. I veće i potpunije uživanje.
I veći i šri horizonti i pogled, u budućnost. Ali i sa osećanjem da koliko si, stvarno, kao čovek i kao civilizacija- mali, malecni. Ali – mnogo bitan! Za tvog anđela! Toliko bitan da shvataš da on ne bi to radio ako to nešto nije dugotrajno. Ili večno. Jer, što bi ti nešto pomogao ako bi to trajalo samo jednu sekundu. Kao i da ne postoji. Znači, on radi nešto bitno, sa tobom i za tebe. I nešto dugo, dugo i trajno. I lepo i korisno. To je ovaj unutrašnji svet. A on je – večan! Samo ga treba otkriti.
. A mi idemo na drugu i treću seansu, idemo da potražimo i svetog duha i boga i druge anđele…idemo da napravimo i jednu malu planetu ako može…da se zabavljamo…družimo sa anđelima. Jer, ima jedna poslovica: “S KIM SI- TAKAV SI”! (jer dolazi do razmene, kao kod spojenih sudova). I svako može da bira s kim želi da bude.
14. O DOŽIVLJAJU RAJA
Jedan konkretan, najbanalniji primer:
Na seansi se podrazumeva da letite. Sa krilima ili bez, nebitno. I osećate da ste veoma laki. Nekada i kao perce. I to zaista doživite. Jer kad se vratite u svoje telo, onda osećate koliko je ono mnogo teže nego pre. Znači, očigledno ima razlike, nije fantazija. Osećaj i iskustvo, jasno, postoje. A- zašto je to dobro: Pa, zato da povežete ove dve strane. Svakodnevno, vaše telo ima neku težinu. A sada imate iskustvo, na suptilnom nivou, o lakoći tela, kao perce. Ista je gravitacija, zemaljska. I onda primećujete da se osećate, nekako, lakšim. Možete da, skoro, hodate iznad zemlje ili iznad vode. Uspravljeno, a ne pogrbljeno, To je mnogo dobro, za mnoge stvari. I za zdravlje, i za osećaj samopouzdanja, i za osećaj da su vam telo i ceo život su mnogo lakši. Lakoća postojanja i lakoća života…itd…
Kakva je razlika: lakoća ima veze sa rajem, a težina sa paklom. Iako su naše predstave, uglavnom, da su raj i pakao odeljeni, u univerzumu, a to detaljno, opisuje Šrimad Bhagavatam, postoji još jedna dimenzija raja i pakla: a to je ona koja ide u manjim količinama, pojedinačno, za svaku osobu. Unutrašnji raj i pakao. Kao i spoljašnji, postoji i ovaj. I ovde radimo na tome, unutrašnjem svetu, unutrašnjem, pojedinačnom, raju i paklu. Zato je lakoća veoma bitna, jer je to suptilni prilaz visinama, raju. A ono što je teško, TO- PADA! Dole. U sve teže predele. I- vuče i druge, bližnje. Kao što lakoća podiže i opušta.
15. ŠTA SVE MOŽE REGRESOTERAPIJA
Mnogo toga. Teorijski- sve što ste zamisli da bi moglo. I više od toga. I ono što mogu ja da zamislim, ali i ono što anđeo može da zamisli…mnogo, mnogo toga. Pitanje je samo šta je ono najkorisnije u određenom trenutku, jer to se radi, prvo.
Koje su najinteresantnije stvari, osim ličnog kontakta sa anđelom i realizacije sa njim, uopšte ( *opisati, emotivno, bliski susret sa vanzemaljcem ili anđelom je, barem meni, teško, da prenesem rečima. To pripada onim stvarima koje ili doživite ili ne, kao neko čudo):
15.1. ULAZAK U TELO DRUGE OSOBE
Ovo je jedna izuzetna realizacija, vrlo moćna i korisna.
Zašto? Pa, najbolji način da dožvite tu drugu osobu. Nije to empatija, to je mnogo više. Možete da osetite i telo te osobe, kao i njen um i želje i potrebe, kao svoje. Na taj način bolje razumete i odnos, sa njom, šta joj je prijatno sa vama, a šta je loše. Pošto ste, ujedno, vi i ona jedno, sami uviđate i šta je najbolje za vaš odnos, kako da utičete, pozitivno, na obogaćivanje odnosa. Sa druge strane, imate mogućnost i da se proširite, sa osobinama koje poseduje ta druga osoba a vi još ne, i to, skoro, odmah, bez potrebe dugog vremena, kao i obično, u svakodnevnom životu. Isto je i sa ulaskom u tela životinja. Najviše zbog potpunog jedinstva sa prirodom, ali i izdvajanjem glavnih osobina koje su nam potrebne.
POČETAK
BAJKA,…SEANSA u daljem tekstu,…
01/20.12.08.
T. je APSOLVENT MEDICINE, psihijatrije, u skoroj budućnosti. Došao je iz znatiželje, da sazna nešto o sebi, o regresoterapiji kao metodu lečenja, ali pre svega da sazna, bolje razume pacijente, kako bi bio uspešniji u lečenju, u svom poslu. Da uporedi klasičnu medicinu sa nekim alternativama, i da vidi mogu li da mu koriste i te, drugačije, metode.
T. JE DOSAO, PONOVO, POSLE SKORO GODINU DANA. Pošto smo radili desetak i više seansi, ranije, vrlo brzo, za 2-3 minuta se opustio i krenuo ka svom anđelu….
“To je na nekoj maloj planeti, stara kuća…ali mi je, nekako, daleko…Trebalo je malo vremena da se približim, i tu sam, pred vratima… Ona su drugačija nego pre, ostarela, škripe kad se otvaraju…krećem po stepenicama, da ga nađem, u njegovoj sobi, kao i obično, ali odlazim sprat iznad!… Ne sećam se da li je tamo bio, ranije, anđeo, ali mi je ovo interesantno, jer svetlost, od anđela dolazi sa sprata niže, (kao da se T. nekako, možda, “izdigao”, u međuvremenu),… pa silazim, ka njemu, ali se saplićem,(smeh…), na stepenicama i otkotrljam, do nogu anđela…
Anđeo deluje starije, ozbiljnije..nešto pokazuje rukom, a ništa mi ne govori…kao palac, da stopira…valjda što sam se tako brzo otkotrljao, da ga povezem…(smeh…).
Pa mi je stao iza leđa i zagrlio me. Ali mi nekako ne prija..nije me stegao suviše jako..neka neprijatnost mi je prošla…e, sad se pomerio…svukao je, kao masku, i mantil i liči na onog “starog”, i sad se bolje osećam…prijatnije…sad me zagrlio od napred i to je ok…ali, ja ne mogu njega da zagrlim…sad me zove i kaže da se opustim, da se ne sekiram,..nešto sam stegnut…pokušava da se glupira, da me opusti..
Ja sam pitao DA IDEMO IZ TE KUĆE, nešto mi je neprijatna,… opet,… da me izvede napolje.
E, sad smo poleteli…idemo negde….sleteli smo na neku površinu, kao pesak….ništa, samo stojimo, ali mi je bolje, nije mi neprijatno kao u kući.
Ja pitam: “Zašto se T. nije sviđalo u kući? Da pomogne da izanaliziramo.”
“Sad je anđeo napravio pokret kao moja asistentkinja iz psihijatrije i tako stao, kad je čuo reč “analiza”. (T. se smeje). “Jer sam ja tako očekivao da on izanalizira”, kaže T.
“Uzeo mi je ruke i stavio da držim ispred sebe, gore. I onda ih pustio…meni su pale, nisam ih zadržao…sad jednu ruku spušta a drugu mi diže…ja sam sav ukočen, nešto! (Opet se T. smeje).
“Malo gimnastike, da se razmrdaš, otkočiš…” Ali on ništa ne priča…tek sad sam shvatio da nije još, pričao, već mi samo pokazuje…”…Sad se anđeo smeška kad je T. shvatio da ne priča..”On samo skakuće oko mene.”
“Nepripremljen je došao, T.”, kaže anđeo, parafrazirajući razgovor pre seanse, kada je T. istakao da ne zna tačno šta bi radio na seansi, ili pitao, nešto je hteo jako bitno, ali zaboravio…
”Anđeo misli da treba da napravim – špagu!”
“Ali ja ne znam šta je to,… a anđeo mi kaže: raširiš noge i spustiš se do zemlje…T.: ja sam ukočen jer imam strah da mlataram rukama, da ne udarim u nešto…ali, sve je okolo samo pesak, …(konstatuje), …nemam u šta da udarim…ok, pokrenuo sam se i mogu i zvezdu da uradim…malo usporeno, kao iseckani pokret, ali sam uradio…
Sad je anđeo prišao veoma blizu i stao ispred mene. T. pita:”A, zašto tako blizu? A anđeo mi odgovara:” da ga bolje vidim!” i, lice mu se menja. Malo ružnije, ima klempave uši i veliki nos…a onda se opet vratio…nije to bio on ( u smislu spoljnjeg izgleda), i udaljio se, …sad vidim celo telo…
Ok, kažem, hajde da radimo nešto što sam ja hteo: KANALE ENERGIJE.
“Vidim tigra koji stoji ispred mene i gleda me u oči…i spajaju se sa mojim očima, kao da je prošlo kroz mene, samo kroz glavu…kao da gledam iznutra, ja, mali, u glavi tigra…osećam kao da nema ništa izvan mene…ne vidim i ne osećam, ništa, sa strane i ne zanima me ništa šta se dešava van…NIKAD NISAM OVAKO SE OSEĆAO!…( interesantan red reči, prvo NIKAD…pa NISAM…pa OVAKO…pa tek sada SEBE…i na kraju OSEĆAO! –ovo dodajem ja, ali ne bih sada analizirao, ostavljam kao naglasak!)…Ceo sam u u drugom telu, sad, jedino izvan sebe osećam to drugo telo, tigra…mislim da je telo čoveka a glava tigra…Imam veću snagu i sigurnost! Neku zaštitu…kao da je to maska neka…mogu da budem, šta hoću…niko ne zna da sam to ja…misle da je tigar…Sad sam opasan…ispustio sam neki krik. Baš sam jak!”…(smeh)…sad je došao anđeo od pozadi i šutnuo me i kako sam poleteo iz te maske…kao dete…i vratio se…on se igra sa mnom…zašto me šutnuo? (da T. se ne primi, previše, kako je toliko jak, već da to može da bude, kad zatreba, ali i da se spusti na zemlju*)…
I sad hoće da mi pokaže taj snop svetlosti, (te kanale energije). I T. duboko uzdahuje…”pravo iz njegovih ruku ka mojim očima…i cela mi glava sad svetli!…pauza oko pola minuta…”Ejjj…JEL- SVETLIM???…pita me T. i …smejemo se zajedno. I svetlo prolazi skroz, kroz telo, od glave nadole.
“Kao svitac”? pitam ja…”ne, njemu svetli samo dupe!”(smeh…)…Ko kaže, pitam…pa, anđeo….,
…aha, sad se gasim, šta da radim? (T. gleda u svoje noge da usmeri svetlost iz glave i otvori kanale i sprovede svetlost i energiju izlečenja po celom telu*)…aha, opet T.,… treba da gledam u svetlost i ono ide kroz oči i glavu…i ono ide, samo, do nogu…a ne da gledam u noge, onda se gasim!”…kapiram kad se gasim i šta ne treba da radim…
Ok. “To smo uradili, sad znaš kako da meditiraš na energiju i kanale, kako da se puniš svetlošću i da ti prolazi kroz celo telo, a i kada se gasiš, a kada i kako se pališ”…kažem ja.
“Hajde da vidimo ona dva slučaja, dve pacijentkinje i šta im je valjalo raditi, a i tebi”. Pacijentkinje su ispitivane na klinici gde je T. asistirao.
Pacijentkinja 1:
Žena srednjih godina, došla je sama…ima problem sa glasovima u glavi, viđa umrlog oca koji je maltretira, priča joj razne ružne reči, negativnosti o njoj, kritikuje, a ume i da je uhvati za vrat i stegne jako, da ne može da pomeri glavu. Nekad se šeta i go, ali postoji i neki patuljak koji je mnogo gori, kao neki demon. Često oseća i neprijatan miris ulja…i veoma loše se oseća, kao posednuta, blokirana, depresivna…
OK. Idemo…. “Vidim dim…neku knjigu koja se otvara…kao da ona (knjiga*) smrdi..nije otvarana..ona (pacijentkinja*) je nešto kao dete, stoji tu pored…nešto ju je otac udario, jako je udario, a ona je baš mala…ne razume…kao neka radionica…neka sveska gde on nešto piše…od udarca je pala i isprljala se…neka garaža, i vidim neko ulje,on je otišao i dolazi njena majka i teši je…nešto se posekla na ruci, neka posekotina, velika…otac je pijan, ona je prišla da vidi šta on piše i htela da povuče svesku, kao da iscepa list…i on je udario jače, nije hteo tako jako da je udari…,…ok, to je bilo, nekada, zato se seća u sekvencama, ali kako joj pomoći?…
…Sada smo na klinici, kao što je bilo…Sada anđeo i ja obaramo ruke,… ko je jači!? Ona je prišla i zajedno sa anđelom su mi oborili ruku. Ona se, sada, pokreće brže i pravi grimase…vesela je…što je POBEDILA! Uspela da mi obori ruku, zajedno sa anđelom. Ona je – POBEDNIK!…
Sad mi je rekao anđeo da ONI ŽELE DA NAS POBEDE! SVI! Nas, lekare, psihijatre! I da treba mi DA IM DOZVOLIMO DA NAS POBEDE!
T:Ali ja ne znam šta to znači, konkretno?…
…Anđeo mi pokazuje: “Sad je ona sela na stolicu i on je zavrteo…i izletela je, kao sa federa, ka plafonu…i ja gledam kako ona skače i vidim da ona može da skače a ja ne mogu…i- ljubomoran sam…ali, ne može sama, to je on njoj uradio…sad sam ja zamolio anđela da mene zavrti i kad sam ja iskočio, ona je mene izimitirala…ona može mene da imitira a ja ne mogu nju…
“Da joj šapnem nešto, na uvo!”, kaže mi anđeo. Ok, kažem ja, pa šapni joj.
“Pa,… ti si luda.”…smeh…,…a ona pita:” Pa- šta?”
Anđeo kaže da treba da pričam sa njom, po sistemu: ona jesete luda, ali- pa šta?
T, pita:”Ali, šta ću ja da radim AKO je ona luda?”…Ne može da se izleči, možemo mi samo da…,…mi sve vreme razgovaramo kroz nju, a ona okreće glavu na jednu i na drugu stranu, kako mi pričamo, ka jednom i ka drugom…ona ne zna gde da napravi…hoće da sluša i njega i mene…ne mora da se okrene samo ka jednom…nema sposobnost da nas spoji, ona nas razdvaja…Anđeo me tera da joj glavu držim na sredini, da ne okreće ni ka meni ni ka njemu…stalno u sredini...,…”a ima i lakši način”, kaže anđeo, “pokaži joj onu tačku na zidu i neka gleda samo na nju…misliće na to što gleda ali slušaće i mene i njega…a, povremeno da joj pomeram tu tačku, jer će ona, vremenom, da…želeće da vidi šta ima sa druge strane”…
Zbog ograničenog vremena seanse sam krenuo na drugu pacijentkinju, mislim da je ovo bilo razumljivo. Naravno da tu postoji još puno realizacija u vezi, posebno, sa patuljkom demonom, itd, ali je moja želja bila da se vidi osnovni pristup, s obzirom na izjave o realnosti- t.j. o nerealnosti u kojoj pac.1 živi, kao i “halucinacije”. Pitanja odnosa realnosti i iluzije je mnogo kompleksnije filozofsko i duhovno pitanje i lično smatram da je, ponekada, preterano kruto tvrditi da samo mi, lekari, znamo šta je istina,t.j. realnost, a šta izmišljeno, T.J. ILUZIJA. Jer, za pacijenta je TA “ILUZIJA” JEDNAKO STVARNOSTI! Ujedno se tu dotiče i pitanje suda, ispravnosti, prava, krivice, kazne,opraštanja,…la,la,la…u smislu: odakle potreba ili stav, psihijatra ( i ljudi, uopšte)… DA SUDI, o nečemu, samo zato što je neka osoba zatražila od njega pomoć, itd, koja su za mnogo dužu analizu.
Pacijentkinja 2:
Žena, “nemački general” iz II svetskog rata
Opis: Žena srednjih godina, zapošljena u vojnom sektoru, došla je sa dubokim ubeđenjem da je bila general nemačke vojske u II sv. ratu i sa jakim i čestim napadima duhova, u smislu ubijenih vojnika koji traže nešto, osvetu ili… na grub način. Glasovi, buka, strahovi, pretnje, depresije, čak i potpune blokade…
Seansa:
T. je seo naspram nje a anđeo pored…ali se duplirao…pa multiplirao, pa je on oko celog stola…i krenuo i dalje da se multiplira, u krugovima oko stola, 100 kopija… i priča nešto i ja ne mogu nju da čujem…napravili su galamu, svi pričaju istovremeno, a i ona, isto…ona njih čuje, ali priča sa mnom…mene to izluđuje, ja ne mogu da pričam sa njom u tolikoj galami…sad su nestali svi i samo jedan ( primerak anđela*) je ostao i skočio na sto! …Ona se uplašila, trgla se…strašno se uplašila…ona je ustala i otišla u ugao, sakrila se preplašena…boji se da će da je siluje, boji se tog zvuka čizmi, kad je skočio i korača i to pravi veliku buku…ona se onesvestila od straha!”
“Šta je poenta tog straha od buke?”-pitam. “PA, UPLAŠI SE, MALO, I TI, kaže anđeo T.” Ali T. to nije strašno…”sad je T. suviše nju posmatrao a zaboravio svoj osećaj…ona se boji kad je sama!- kaže anđeo…kad je puna prostorija, puno ljudi…bila je ok…ovako sama, strah je- neizdrživ….Uplašiće me, kaže, kad budem išao kući, iznenada, …auu, sad sam se malo uplašio, ali znam da će to on da režira, pa me nije toliko strah…OK, kažem ja, a zar to nije isto za sve strahove, i oni su režirani od nekog?…pa, moguće, ali za ovo znam unapred, pa mi je lakše…
OK, lečenje, kako?, ubrzavam ja, vreme je, za seansu,odavno, isteklo.
Kao da je slepa…anđeo je vodi…kao malo dete, za ruku…
otprilike je jasno, samo se, možda, kosi, sa modernom psihijatrijom gde se očekuje da osoba, pacijent, bude zrela, odrasla, i da sagleda svoje probleme u skladu sa realnošću koju vide školovani psihići. Nema vođenja za ruke…?…A, šta je sa decom, pitam se…aha, pa da pogledamo, neki sledeći put, dečiju psihijatriju.
REALIZACIJA MAJMUNA
Obično ovo radim sa ljudima kako bi mogli da osete i dožive, pre svega, svoj um, u poređenju sa umom majmuna, koji je, po prirodi, veoma nestašan, nestalan, zbunjen, često u strahu…
OK, idemo…
”Nešto mi pišti”, kaže T… “Sa koje strane”- pitam. …“Sa leve, mislim”. “Šta je to”- opet pitam. “Ne znam, samo pišti”, “sa desne strane”. “Sa koje strane?” …”Pa, sa leve”. “Čekaj, sa koje strane pišti?”…”Sa desne”…”Joj, zavrte mi se u glavi”…”Kako?”, pitam. Pa samo se okrećem u krug…(smeh)…Aha, sad kapiram, pa to je, izgleda, realizacija majmuna….”Kako se osećaš?”…”Jaoooo”.”Jel mogu da izađem iz ovoga?”…Ok, kažem, ovo je interesantno iskustvo…
Hajde sad da uđeš u telo pravog majmuna”. T. se opet smeje: “Pa, anđeo mi dovodi pravog majmuna…malog majmuna, da uđem u njega”…”Ok, uđi u njega”…”Evo, ulazim”…”imam ruke do zemlje, ali ovo je mladi majmun…ne mogu da pričam…ne mogu da sastavljam rečenice..ali osećam…ne mogu da ih iskažem”…(pre seanse smo pričali o nekim temama i između ostalog i o slučajevima pacijenata koji imaju probleme sa iskazivanjem emocija, ili rečima ili grimasama, pokretom tela…)…”osećam se kao neki pacijent, koji ne može da kaže šta mu je niti da pokaže, ali to zna, oseća, ovo je sasvim drugačiji osećaj nego što sam mislio. ON NIJE BOLESTAN, samo to, nešto, ne može da iskaže.” “Ok, da vidimo kako se leči taj pacijent”…”Sad sam u ordinaciji, tu je neka žena, lekar, i iza njene glave dolaze neke žice, struja…ha,ha, izgleda kao elektrošokovi”…”Pa šta radi?”…”Stavlja mi struju u glavu, fuj, kako je to odvratno, pa meni to ne treba! Ovo je strašno. Samo zato što ne mogu da pokažem ono iznutra, što osećam. Pa oni, lekari, uopšte ne razumeju pacijenta. Ne saosećaju. Oni, u stvari, nemaju empatiju…
Wau, ovo ću da zapamtim, ovo je pravo mučenje.”
“OK, jel ćeš znati, kasnije, kako se osećaju pacijenti ove vrste i kako da ih razumeš i pomogneš, na pravi način, a ne da ih mučiš?”
”Da, ovo je sasvim drugačije”.
(napomena: ovo je jedan slučaj realizacije iz mnoštva mogućih i ne znači da (svi) psihijatri muče, elektrošokovima pacijente, t.j. to nisam pitao, ili ih otupljuju, možda preterano, raznim lekovima…verujem da su lekovi neophodni, možda manje nego što se koriste,…s druge strane i u svakodnevnom životu možda svi mi mučimo, na neke načine, bližnje svoje, verujući da im pomažemo ili da radimo najispravnije stvari,…t.j. ne bih voleo da se ovi primeri uzimaju i generalizuju, i da se, makar i podsvesno, sudi, čak iako nešto nije baš najispravnije, jer smo ovde i da bi grešili i da se, i na taj način, učimo. Ujedno, ovo je realizacija navedene osobe. T., pa može da bude i istinita samo za njega i njegovo poimanje lečenja, a da nije, uopšte, to tako u kliničkoj praksi).
Seansa 2: “KO SAM JA?”
Posle nekoliko dana od prethodne seanse, T. je ponovo došao da radimo nekakve realizacije. Prethodno smo malo razgovarali o trenutnim interesovanjima i šta bi želeo, otprilike ili tačno, da realizuje…počeli smo…
Prvo je bilo pitanje; Ko sam ja?
“Približavam se toj kući i prvi put vidim da ima i dvorište, cveće, trava, lepa, zelena…i vidim prozor, u prizemlju i anđeo mi pokazuje rukom da uđem…na druga vrata, iz dvorišta, a ne na glavna (prvi put), kao nešto važno se dešava, da požurim da vidim…i ušao sam…(smeh…), a on gleda neku fudbalsku utakmicu na tv-u. i pored ima flašu piva i dve čaše i nazdravlja…za mene…sad je ugasio tv i tu se stvorio buket, neko cveće, umesto tv-a,… kao to je ono cveće iz bašte, ubrano za mene,… da ponesem sa sobom!”
“Jeli to neki specijalni događaj, pa taj poklon? – pitam. “ Kao neka Nova godina i neki novi početak, za T., pa mi to poklanja…sad smo nazdravili, ali to je vino a ne pivo…i on očekuje da ja probam”. “A- ti ne piješ? “Ma, pijem malo…sad ću da probam…i probao sam i PROGUTAO, i sad sam se našao u nekom prostoru, na livadi i osećam mirise, lepe…tog cveća…On se spušta…u nekom svetlošću, sa neba…doneo je novu bocu i dve čaše i rekao: “Ovo će mo da ostavimo za posle”…i rekao je: “Sada da pitam, šta smo hteli”. I seo sam preko puta njega, za taj sto.
Iako je prvo dogovoreno pitanje za T. bilo:”Ko sam ja”,bilo je razgovora i oko pitanja STRAHA OD BOGA i u vezi sa hrišćanstvom, koji je meni prenaglašen i bespotreban ili obeshrabrujući, po sistemu: kako možeš nekoga da voliš ako imaš strah od njega…ali postoji odeljak i u Bhagavad Giti, gde se Krishna pokazuje Arđuni u svom kosmičkom, materijalnom, obliku, sa mnoštvom živih bića i rajskih, ali i paklenih, koji nije Arđuni ni prijatan, čak ga se, u tom trenutku i bojao…
OK, idemo…
T. je podigao glavu ka nebu…i sad je nebo izgubilo plavu boju i postale su raznobojne nijanse i …,…ne mogu da sagledam sve te nijanse…vrti mi se u glavi od tolike…a na jednom kraju je nešto kao da usisava…kao vrtlog na gore…i sve se okreće oko njega…tamo ne bih smeo da priđem, u taj vrtlog…kao da usisava a sa druge strane je izlaz…kao da bi me to usisalo u sebe…imam strah da uđem…”.
“Ok, a sa anđelom, zajedno? Sa njim, da priđeš barem bliže?…(smeh…)…ispustio me, ali kao i da sam prošao kroz to i izašao u obliku kocke…i sad sam pao pored njega…i nije mi tesno, iako je kocka mala, nego mi je smešno…nije bilo tako strašno…
“Šta je poenta ove priče?- pitam anđela. On pokazuje T.-u…uhvatio me za obe ruke i pomera me…i sad ne osećam ni strah…čak me je pustio…jednom rukom me drži…a ako bi…se ja tu našao sam, imao bih jaki strah. Ali sad više ne, jer sam došao sa njim i sledeći put me ne bi bio više strah…poenta je POVERENJE U NJEGA…NISAM SAM!!!
“A kako je to u hrišćanstvu?”- pitam.
“Ali T. JE HRIŠĆANIN!…ovo nema veze samo sa hrišćanstvom…i oni to mogu…ne svi, pojedinci…malo je hladnije u hrišćanstvu…taj odnos ozmeđu osobe koje te drže za ruku i…i tamo postoje osobe koje MOGU DA TE ODVEDU…DA TI PRUŽE RUKU, ali su, nekako, više udaljeni jedni od drugih, hladnije je…
“A zbog čega”? pitam.
(Smeh….)…”Vidiš da sam ja obučen u šortcu a sveštenik stoji pored, u mantiji…NJEMU JE HLADNO!…više se oblače sveštenici…više stavljaju…posvećuju pažnju…ne svom telu, već oblačenju…više obraćaju pažnju na sebe…NE MOGU DA PRUŽE RUKU NA ISTOM NIVOU…kao anđeo i prijatelj…već više pružaju ruku…kao autoritet…ali OČEKUJU VIŠE NEKI PONIZNI STAV svojih sledbenika”…
Ok, idemo na prvo pitanje: KO SAM JA?
“Rekao mi je da sednem u jedno pozorište i on će da pokaže jednu predstavu koja je odgovor na to pitanje…sad se zavesa razmačinje, na sceni je jedan sto i jedna stolica..i pored je neka kofa, kao da tu stoji, jer gore prokišnjava tavanica,… ne sada...i ulazi stariji čovek sa štapom u ruci...i šutne tu kofu…jer mu je smetala da prođe do stolice …i sad je seo i- podmladio se!…i- počeo da se obraća publici…priča i pravi se da je bitan…a pritom u publici sam samo ja, a ja ga ništa ne čujem, samo gestikulira…i sad je izvadio svesku, kao školski dnevnik i…kao da proziva- prisutne. I iako niko nije prisutan, on beleži kao da su tu…a mene ne proziva…jel je moguće da sam ja tako usamljen!?…sad tako razmišljam…sad se poklonio:”Hvala na pažnji…vidimo se”…e, sad se pojavila neka devojka i skočila na sto i počela da igra trbušni ples…ali i dalje niko nije došao da je gleda…sad se pojavilo dete, malo…koje ima loptu…i onaj šešir, cilindar, skoro veliki kao dete…i…nekako ne sme da pusti tu loptu, iako je došao da se igra…čvrsto je drži…ali razmišlja, šta bi sve mogao da sa tom loptom da uradi…da je baci, šutne…ali se boji da je ne izgubi, ako ode daleko…sad ja imam želju da ustanem i da se popnem tamo i igram se sa njim, jer je tužno…ne sme da se igra…ustao sam…primetio sam i ono dvoje, iza kulisa…gledaju to dete kao njihovo, brižno…i kao da i njihova sudbina zavisi od toga šta će to dete da uradi…neku promenu, jer oni ništa ne mogu da urade, promene…ja vidim u glavi šta bi dete želelo da uradi…ideju…da mi baci loptu…ali to ne radi…a sad sam ja poželeo, stavio do znanja da ću da mu vratim loptu…da se ne boji…ali i dalje ne uspevam da ga…ne znam kako da mu priđem…pozvao sam anđela da pomogne…(smeh…)…i…on je pokušao da mu otme loptu, ali ne može…ovako, na silu…sad je uzeo šešir i skroz ga je poklopio, sakrio, da bi mu lopta ispala, ali je dete, opet, loptu uvuklo pod šešir.
Onda me pita anđeo:”Jel ti hoćeš da mu otmeš loptu?”…a ja sam ustao, ne da bi se igrao, nego jer se oseća tužno…ne moram da se igram sa njim, u stvari, SAMO DA SAM- PORED!…Rekao mi je da ga pustim da se sam igra a da ja budem tu- pored…i ja sam stao i on je uzeo,jednom je udario loptu o pod, kao košarka…i sad se nasmejao…kao da mi je DA SE MALO SPUSTIM, njegove visine da budem, i da kleknem, i malo se i savijem, jer sam veći… i on je krenuo da lupka loptom…i sad smo, polako krenuli ka 2. delu pozornice, prošli smo s jednog kraja na drugi, onako polako…i, odjedanput sala se napunila, dok smo prolazili…ali klinac to ne primećuje,ali ja sam se iznenadio i hteo da ustanem jer sam bio u čudnom položaju, klečeći, ali ne bi bilo fer prema detetu…sad mi, čak, i dao loptu, a ja sam ubacio u koš…i- pogodio…i- aplauz se čuo, u sali…(smeh….)…i sad su prišli ono dvoje i čestitali mi, kao:”Odlična predstava!”, kao da sam ja glumac a ne oni…
…Sto je bio postavljen, pun hrane i ona flaša koju je doneo anđeo, onu drugu…opet sam nazad, sa onom ženom, trbušnom plesačicom, idemo kod nje, da je vidim…a ja neću…ona čak i ne izgleda nešto privlačno, debela je…mnogo…ja vidim kako igra…on (anđeo) kaže da je malo posmatram…kako igra i kako pokreće kukove… i malo me začikava, anđeo, da li ja znam tako da igram…i tera me da zavrnem majicu, da mi se vidi stomak, a malo sam se nagojio…rekao mi, ako se plašim da imam veliki stomak, samo da ga uvučem, kao on…ali, onda mu se glava nadula i izašao oblak, kao kocka, a unutra je nešto mutno…razbio sam to i unutra su dva mala klovna,… dva mala demona, ispravlja me anđeo…(smeh…)…ja sam hteo da kažem klovna a on je rekao demona, jer izgledaju kao klovnovi…prvi je sav umazan, jede neki sladoled, a drugi je kao da leži na ležaljci i ljulja se…sklopljene su mu ruke iza glave…i onaj ga ponudio sladoledom a ovaj kaže:” Jel si lud, pa da se ugojim! (jer ne radi ništa i lakše će da se ugoji)…a prvi jede toliko halapljivo da je to neka aktivnost kojom se troši…ni jedan ni drugi nisu debeli, ali su mali, kao pod lupom, jedva se vide…kaže da moram da ga uvučem (stomak*), ali ja ne uspevam tako, da ispljunem tu kocku, meni dođe do dijafragme i neće gore…Ja pitam, da li T. voli da zadrži…a anđeo odgovara potvrdno. I anđeo pita T. koji je veći demon? …Onaj koji ne jede, onaj drugi je nasmejan i nudi drugom, a ovaj je odbojan prema prvome…pa- da, da,… kaže anđeo…,….moj problem nije hrana, nego NEAKTIVNOST…a anđeo odgovara: PROBLEM JE I HRANA, AKO SE NE DELI SA DRUGIMA…ne mora realno, može samo da se ponudi…a kako da to uradi?…
- NUĐENJE HRANE ISUSU
Priča se svodi na prethodne stavove oko deljenja hrane i ponudama, makar i ne bile realne, kako inače propovedaju Vede, ali koja nije u saglasnosti sa, meni poznatim stavovima hrišćana oko bespotrebnosti i besmisla ponude hrane njihovom obožavanom bogu, t.j. sinu božjem, Isusu, u smislu da to njemu nije potrebno.
Ok…
…idemo negde…planine…ne uspevam da vidim jasno, ali kao da vidim Isusov lik, na nebu, iznad...ili kao slika...nije on realan već dvodimenzionalan...ne možemo da priđemo mnogo...to jeste Isus, ali kao da je njegova slika zalepljena za nebo...kao da ima neki sloj… ne možemo da se približimo...njegova šaka je moje veličine (tela*)…ali sam u nivou njegove glave…ali on deluje i dalje kao slika. “A da ga vidiš, celog?” pitam…aha, sad smo se spustili na zemlju i njegove noge kreću od zemlje…i mi smo ispod…malo je iznad zemlje, ne dodiruje nogama…
“Ok, kažem, ponudi mu hranu…onako kako ti osećaš, pa će, posle, anđeo da ti pomogne, kako treba”…,…na stolu je jedna pogača i jedna jagoda…ne znam da li da mu ponudim jagodu ili testo…a Isus kao da gleda u pravcu jagode…a meni se više jede jagoda od testa…kao da je meni važnija…i shvatio sam da, onda, to ponudim njemu…znam da ću to da izgubim, ali, ipak, prvi put nudim hranu…(kao može toliko velika žrtva, da T. izgubi jedinu jagodu koja mu se sviđa, jer prvi put nudi, a sledeći put…razmisliće, dooobro…*)…(smeh…)…samo sam stavio na dlan i podigao, a on isplazio jezik, do zemlje i nije me ni konstatovao i progutao…a ja- ništa…ja ostadoh bez jagode…a ja mislio da će da mi se zahvali…nije shvatio da je to žrtva sa moje strane…ja nemam nikakvo zadovoljstvo što sam to uradio…nemam taj lični doživljaj da sam ja tu nešto bitan…mogao je to da uzme i sa tola…a plus sam se i žrtvovao…,…u međuvremenu se Isus okrenuo prema meni i rekao:”ŠTA SI TI OČEKIVAO, DA ĆU DA SIĐEM SA NEBA, ZBOG TEBE I JEDNE JAGODE???”…dooobro…ovo mi je ipak značilo, jer je svestan da sam ja to uradio, ali malo mi deluje hladno, nezainteresovan ili zauzet nekim svojim mislima…(smeh…)…”Možda čak deluje malo šizofreno?”- kaže anđeo…pa, stvarno…bez mimike, stvarno deluje malo…sad sam uzeo tu lepinju i podigao uvis i tako sam i ja odskočio od zemlje i krenuo ka gore…nije me ona povukla…ja nju kontrolišem…sam sam…sad sam u nivou njegove glave…sad je on pomerio pogled, ali ne gleda u mene nego kroz mene…i samo otvorio usta, kao deca kad se hrane, da samo ubacim unutra…ceo je kao slika, nepokretan i samo- pokazuje prstom na otvorena usta…(smeh)…ali, ne deluje kao da je gladan…Pitam (T. kaže da pita*) : jel ja to dajem njemu zato što je gladan? Jer- nije!…A, zašto mu daješ?…(smeh…)…zato što, to mi je rekao anđeo, BOLJE DA HRANIM NJEGA, NEGO ONOG SVOG DEMONČIĆA, U STOMAKU …jer ja HRANU UVEK MORAM DA DELIM SA NEKIM, HTEO TO ILI NE …ako je ne podelim sa njim, onda to dobijaju moji demoni, tako da se ne opterećujem s tim što on to ne doživljava posebno, jer to ne radiš zbog njega već zbog sebe…
“A šta ako T. više voli da hrani demone?…jeste, jer će oni biti nezadovoljni, oni jako izražavaju i zadovoljstva i nezadovoljstva, a Isus to ne pokazuje, a demon, što se više raduje hrani, više će da bude razočaran kad je ne bude dobio…kreće da me šutira u želudac, kad je nezadovoljan…kaže da ja stalno uzimam hranu i za svog demona, deo te hrane mora da ode i njemu, to je nešto nužno, a PONUDA ISUSU JE DEO TVOJE ODLUKE…
“A, SAD, PONUDI HRANU SVOM ANĐELU”- kažem ja...,… “Kako sam mu dao celu pogaču…on je odmah podelio na pola i meni vratio polovinu…i time sam, istovremeno, u tom trenutku, dobio hranu…i ja sam ponuđen, istovremeno…prijatno”…,…”A- jagodu?”…,…bio je malo bezobrazan i stavio je u usta i rekao da odgrizem pola i time bi smo se poljubili, a to nije mi prijatno…onda je pregrizao i pružio mi polovinu i rekao: “Ti baš ne znaš da se zabavljaš”?
“Pitam- da li je Isus tako hladan zbog T. ili…”…pa, on, u stvari, shvatio sam da to jeste i moja predstava zbog njegovih slika koje sam gledao, gde ima taj polusetan izgled i na raspeću i ljudi imaju najčešče sliku o Isusu kao na krstu…i u toj situaciji i malo je neprijatno gledati ga u tom kontekstu i toj situaciji…ali na “Tajnoj večeri” i tu ima isto takav pogled, malo distanciran od drugih…nemam tako prisan odnos, ali sad mi je delovao bliži, kad je to pričao…nešto mi je, ipak, pričao i dobio i tu treću dimenziju…nije više samo kao slika…i- smanjio se, nije tako veliki…bliži smo, po veličini…izgleda da sam ja porastao, a nije se on smanjio…sad je vic:”ne sme dugo da se ovako ponaša, mora da ide na novo slikanje”…kao da pozira, stalno, kao neka obaveza…bitno je da postoje njegove slike i mnogo više ljudi gleda slike nego što čita Bibliju…ali ne uživa u tome…nekako mi ga je,sad, malo žao…”Ne znaš koliko meni treba da se popnem na krst i dugo poziram…i mora tužnu facu da napravi i dosadilo mu…hteo bi da bude nasmejan, na nekim slikama…
Ali ja mislim da sam neozbiljan, sa Isusom…”Pitaj anđela, da li treba ozbiljnije…,…ma, jok, ja sam ok…anđeo je skroz čudan, od kad sam mu ponudio hranu kao da se zaljubio u mene…i svidelo mi se…i hrana je bila drugačija, topla i pušila se…a ona je bila hladna…baš je ukusna, ali jagoda je bila ukusna, tako mi je izgledalo i Isusu…
(* objašnjenje: jedenje, zajedno sa disanjem, predstavlja našu najčešću razmenu sa prirodom. Zato je izuzetno bitno- kako to radimo. Za disanje smo odavno zaboravili, da obavljamo svesno i ispravno. Smatramo da to znamo i umemo, a niko se nije ugušio, umro, zbog nepravilnog disanja. Čak to radimo, uglavnom ili uvek- nesvesno. To je ok, jer bi nam bilo potrebno mnogo više svesti o tome, a samim tim i energije. Zato to radi neki demon u nama. Ali, ipak postoji i nauka o disanju, neke vrste joge to rade, koje to proučavaju i daju dobre rezultate. Potpunije disanje, zdravije, ispunjenije enrgijom, samim životom. To znaju oni kojima je veoma bitno da se tako izrežavaju: pevači, duvači, ronioci…nije svrha ove knjige da vas uputi u ovo, samo da napomenem da i tako nešto postoji i dolazi, to znanje, od negde, sa Istoka, uglavnom. Sa jedenjem je slično, mada o tome imamo više svesti i znanja. I prihvatamo savete, pogotovo za dijete ili recepte, za spremanje hrane. Zato na ovom polju, sigurno, možemo mnogo da poboljšamo svoj život, čak i sami. Izborom zdravije hrane, raznovrsnije, sa raznim BOJAMA, začinima, ukusima…ali i deljenjem hrane, kako reče anđeo. Ponudama. Ovo daje još višu dimenziju konzumiranju i ne šteti nikome. A može samo da obogati. To znaju oni koji to rade. O tome je puno pisano, pa ne bih, sada. Treba uneti ljubav, u kupovinu, odabir, spremanje i ponudu. Prema nekome koga najviše volite, ali poželjno je i bogu. Onda to ima neki poseban, izuzetan, šmrnc….Poseban savet, za čišćenje od bilo koje veće negativne energije: napravite neko jelo od mleka ili mlečnih proizvoda. Najobičnije…i to ponudite božanstvima. Onda to jedite, sa bližnjima. To je najjednostavniji “ritual” bele magije, za čišćenje. Ako ste na selu i ako je velika frka, poprskajte se kravljom mokraćom. Možda ne znate koliko ovo deluje i antiseptički i za čišćenje od zlih sila. Raspitajte se. i nemojte da špekulujete zašto su, negde, krave svete životinje.)
2. Pitanje postavlja T:”ŠTA DA RADIM A DA BUDU ZADOVOLJNI MOJI DEMONI?”
“Teško pitanje…ima mnogo demona i kad bi svi demoni bili zadovoljni, bilo bi nemoguće, jer imaju suprotstavljene želje…jer su oni jedan protiv drugog i čak je i jedan sam protiv sebe, menja svoju želju, nisu postojani a čak i kad se zadovolji želja, oni je menjaju kao neka nadgradnja, i mora da se dalje zadovoljava…zato je nemoguće zadovoljiti demone- večno…kad si gladan zamisli, najeo si se i…i opet si gladan…tako i nihove demonske želje…da nastavi da zadovoljava neke demone…a, sad osećam jak pritisak sa leve strane, jedna tačka na glavi…bol…a sad mi je prijatno…kao da mi je izvukao iz glave jednog malog demona…on je beba i još ništa nije radio…ja nisam ni bio svestan, ali je anđeo to uradio da se ne razvije…ali …NE MOŽE, TEK TAKO, DA IZVUČE DEMONE KOJI NEŠTO VEĆ RADE…ja ne bih izdržao da mi on izvuče te velike demone, jer bi pružali neverovatan otpor…da li može u anesteziji?…Da, totalnoj, ali i T. i anestezija demona, jer demon može, uvek, da me probudi iz anestezije…a, kakva je anestezija za demone?…Najosetljiviji su nakon kad su zadovoljili svoju želju…taj neki period…osećaju…nisu, tad, toliko aktivni, jer uživaju u tom zadovoljstvu…treba ih uhvatiti u tom periodu i onda im koknuti anesteziju…Kako?…Pa, igla i špric i pravo u arteriju…, (smeh…)…to je način kako on meni da izvuče demone a da ja preživim…već da ja njih postepeno da smanjujem, a ne da anesteziram…moram da učinim da se razbole, ali da oni, toga, nisu svesni…onda se njihove potrebe smanjuju, kao kod čoveka, a oni, pri tom, to ne znaju…kad se skroz razbole, onda sve njihove želje se pretvaraju samo u jednu, u želju da ozdrave…taj trenutak treba iskoristiti, jer tad mogu da ih prevarim…Kako?…mogu da ih pustim da umru, ali to je loše, jer to privlači nove demone…ne moram da ga eliminišem, već da ga održavam stalno bolesnim…a AKO ŽELIM POTPUNO DA GA ELIMINIŠEM, ONDA MORAM DA SE ODREKNEM TOGA ŠTO JE ON RADIO…ILI DA PREUZMEM ODGOVORNOST DA TO JA RADIM, SVESNO, UMESTO NJEGA …jer demoni koji to rade, umesto mene, preuzimaju odgovornost i mene onesposobljavaju da radim korisnije stvari…ali posledice osećaju oni…
ZAKLJUČAK (kaže anđeo*): “Demone treba umanjiti, a potpuno eliminisati je velika odgovornost i veliko odricanje od stvari koje se, inače, u životu rade…pa i samo hranjenje, jelo, je pod kontrolom jednog demona…ako bih preuzeo potpuno odgovornost, morao bih da budem svestan svakog atoma hrane i gde da ode, da sam raspoređujem, a to je jako komplikovano, a to radi jedan demon, koji pri tom uživa…ne bih umeo tako dobro to da radim kao on…ali nisu svi denoni isti… bez nekih je nemoguće živeti, ali bez nekih se može, nisu potrebni”…Sledi priča o jednom demonu kojeg je T. želeo da upozna, svog demona, ali ukratko…
XXXX
SEANSA 3: 10.01.
DEVOJKA M, 16 GODINA, RADIMO SEANSE POLA GODINE…
“Da li je tvoj anđeo još uvek mali, kao anđelčić iz nekih hrišćanskih predstava, ili se promenio, s obzirom da radimo već duže vreme i napreduješ, zrelija si, odgovornija, slobodnija…?
-”…Pa, on je kao mali, rastom, kao dete, ali ima facu odraslog…tako od početka, nije se promenio..”…A, jel može da se menja, da izgleda drugačije, kao što radim sa drugima?..pitam da ga pita…”Može, kad za to ima potrebe, kaže…a, jel može…(smeh…)…mi se nalazimo na nekoj plaži…uvek…smeje se i bacio je kamenčić u vodu i napravio neku grimasu, smešnu..mirno je, usamljeno mesto…pa, opuštena sam…mirnija sam…ali neki put je na oblaku……nešto me boli glava, kao pritisak, sa dve strane…ok, pitaj ga zbog čega i kako da ti pomogne, da to otkloni…”Jer sam uplašena, jer sam imala bolove jutros…vezano za ishranu…jer nisam jela…on nešto da ti produva glavu i da te oslobodi tog pritiska…..ok., sad je bolje, dobro je…
Ok, idemo neka pitanja.
1. M. VOLI DA BUDE DOMINANTNA,
da manipuliše, u smislu da je drugi slušaju…šta je problem i kako rešiti?
-“To nije problem, nego zadovoljstvo, jer, uglavnom, ne škodi drugim ljudima, a ni njoj…ali voli i da drugi budu dominantni prema njoj, samo, onako, sa određenom granicom…da budu dominantni ali da rade šta im M. kaže…voli osobe koje se ne ponašaju dominantno…(mogu da budu dominantni, čak joj se to sviđa, ali DA SE NE PONAŠAJU DOMINANTNO*)…bez dozvole ona preuzima inicijativu…nije uobražena, kao da je “ona – bog”…za jednu žensku osobu, koja joj se dopada, kao primer.
2. M. NE VOLI SEBE
Anđeo joj objašnjava:“Treba da bude povezana sa jednom osobom, tom ženskom, koja joj se dopada, kao primer,… i da će joj biti bolje, može i u mislima ili regresoterapijom, još bolje i intenzivnije, razmenom sa njom,… da uđe u nju,…doživi je,… jer ta osoba ima puno samopouzdanja i onda će da to pređe na M. i biće joj bolje….neki ostaci, repovi, od pre…treba da se oslobodi tih demona u sebi…,…onda smo uradili jednu seansu, razmenu sa tom osobom i M. se oseća mnogo bolje, ispunjenije, zadovoljnije…
3. NE SVIĐA JOJ SE NJEN KARAKTER
Imali smo, pre toga i priču o principima…,…pa može isto kao i prethodno, razmenom sa tom osobom…
4. KOJE TEME SU NAJBITNIJE ZA LJUDE KOJI ĆE ČITATI OVU KNJIGU?
Pitam anđela.
4.1. SRCE – kao tema ljubavi
4.2. MUNJA – kao tema – bol, patnja
4.3. OKO – viđenje sveta, postanka sveta, uopšte, postanka ljudi
4.4. ZEMLJA – tema smrti, pitanja i odnosa prema smrti
4.5. Kao ISUS, NEŠTO – tema vere u nešto
4.6. PUTOVANJE – KROZ VREME – tema vraćanja u prošlost i budućnost
4.7. NEPOZNATE ŽENSKE USNE, KOŽA, LICE, kao reklama na tv-u…savršena – odnos prema materijalnom i fizičkom izgledu, kao i sklad sa unutrašnjim, duhovnim svetom…
4.8. ZA SVE OD OVIH TEMA IMA PUNO ZANIMLJIVIH PITANJA, ALI SE SVE SVODI NA NAVEDENE TEME.
OK, srce kao simbol i organ ljubavi razumem. Ali, kako je to sa MUNJOM, kao simbolom patnje i bola?
Iako je to za sve ljude, ali je opet, više vezano za M. Za nju je to RASCEP, odvojenost delova koji bi trebalo da budu spojeni…i – iznenađenje. Prejaka svetlost, zvuk, naglo i jako…neka bol, brza i jaka…možda ima i nečeg lepog u tome, ali veoma, veoma malu dozu…ok…to ćemo kasnije da razradimo…
- Kako OKO simbolizuje viđenje sveta, postanka…
Kao pogled na svet, ali uglavnom je to kod ljudi – zatvoreno oko! A U REGRESOTERAPIJI SE OKO OTVARA! Na neki način, i to je POGLED- POJEDINCA! Ovo je više, kao, paranormalno…naučnici ne mogu da dokažu da to postoji…POSTANAK OBA SVETA…zašto postojimo, da li nastavljamo da postojimo pre smrti, posle smrti…sve u vezi glagola POSTOJATI! I nema veze sa masonima ili dolarom. ( ovo sam ja dodatno pitao).
A šta je sa ZEMLJOM KAO SIMBOLOM SMRTI?
Jer se ljudi, obično, zakopavaju u zemlju i misle da je pakao u zemlji a ne na nebu…hrišćansko verovanje…prvo nebo, pa zemlja…oni koji veruju u reinkarnaciju i spaljuju mrtve, zemlja ne predstavlja taj simbol…to je više za M. simbol i neko verovanje, za druge ne mora…ima verovanja drugačijih…bitno je razmatranje pitanja smrti i odnosa prema njoj.
OK, ako je ovo većinom ipak ličnije, za M. da vidimo preciznije:
4.1. SRCE i LJUBAV, kako je to za M, kako oseća i doživljava?
Povezanost…prvo da zamisli kako je sa nekom osobom samo fizički, pa posle da je sa nekim samo duhovno,…pa tek onda– zajedno, DA BI BILO POTPUNO, jer je LJUBAV PUNO STVARI ZAJEDNO. I da bi shvatila, mora da ih PRVO ODVOJI, na neki način…za sada nismo radili nešto tako…ok, radićemo kasnije…
4.2. MUNJA, BOL I PATNJA?
Za M. je to LOMLJENJE UNUTRAŠNJEG SVETA, duhovnog, ne potpuni slom, nego onaj početak…neki grafikon mi pokazuje, kraj grafikona je ludost a početak je bol i patnja…to se menja, zavisno od vremena, perioda života…sada je to nemogućnost da pregovara, dogovara, izboksuje nešto što joj je jako bitno…lična stvar o kojoj nije ok da iznesem podatke…,..bilo bi mi lakše kad bih znala šta će da bude…pa pitaj anđela…ok, pita ga i dobija odgovor…jeli ti sada lakše…pa, jeste, ali ja njemu ne verujem baš uvek…ok, a kome veruješ najviše…i pojavljuje se ta osoba kojoj M. najviše veruje…pitaj njega…pita ga, ali on joj preporučuje da bi trebalo više da veruje anđelu, čak i ako laže, jer je to dobro za nju! …ok, koliko veruješ anđelu, pitam je, u procentima…pa oko 48. A šta kaže anđeo?…On kaže 25-27 posto. A šta ti kažeš…pa, ja mislim, sada, oko 20 posto, ali sada, inače se menja i verujem mu mnogo više…ok.
4.5. ISUS i VERA?
Za M. je to vera,… jer sam tako naučena…od malena… i neki krst …i vera kao vera….simboli su za mene bitni…98 posto,… smeje se…A šta kaže anđeo?…89. A ti, sada? Pa 99…
4.6. PUTOVANJE…KROZ VREME…
M. kaže da vidi voz. Starinski, kao starinski način putovanja, neke osnove…zavisi od putovanja: u prošlost, budućnost ili po svetu?…pa ajmo redom, jedno po jedno…ajmo u prošlost…,…ne verujem da bi mi bilo prijatno…(pa, promeni veru, verovanje, ako ti nije prijatno, možeš da veruješ i u nešto da je tebi prijalo…ovo pomislih, ali nisam rekao)…ok, ali možeš u prošlost da putuješ i da budeš i u nekom drugom telu ili da gledaš neke događaje, nije valjda sve u istoriji bilo veoma neprijatno…,…aaaa, to bi mi prijalo, a jel to može?…pa, zar nismo juče radili da budeš u situaciji da gledaš i učestvuješ u nečemu što je bilo, a nije to tvoj život…nečiji drugi život,ovo i ovo…pa, jeste… ok, nisam sigurna da bi to bilo lepo za mene, sećanje na moj život, ali možda – korisno…pa ja se sečam da sam bila retko, u sekundama, srećna…kad je nešto lepo, sreća, kratko traje…kratko živi…zar nisi čuo tu izreku…može da se produži, ali verujem u tu poslovicu…trenuci sreće brzo prođu…narodna…98 posto verujem…
OVDE MORAM DA DAM OBJAŠNJENJE:
XXXX- ZAKRIVLJENJE VREMENA i NAŠA PERCEPCIJA
Ok, 4.7. NEPOZNATE USNE, KOŽA, REKLAMA…
Današnje vreme, previše reklame i prevelika briga za spoljašnji svet i izgled…to predstavlja to lice, ali ta tema ima veze sa pogledom na svet…i kako je taj odnos PROMENJIV…NE POSTOJI…,…a, sada?, …koncentracija na unutrašnji svet…sa dozom samopouzdanja…
4.2.1. Osoba B. ista pitanja, pitanje SRCE- tema LJUBAVI:
- "Ehhhh, gde me nađe?...
Ljubav je kad se ljudi vole...ne znam...šta se sve tu podrazumeva?
-Njen anđeo: " Ljubav je bitna za ljude...da u svakoj porodici, svakoj vezi...svuda...je potrebna ljubav...to je nešto što ljude SPAJA...mnogi su zato nesrećni jer imaju nedostatak ljubavi...osećaju se usamljeni...nemaju pored sebe nekog ko će da ga voli...ili tako smatra...neki ljudi pokušavaju...zato nalaze i ljubimice i prijatelje...i regresoterapija u ovome pomađe...i anđeo...kao neko ko je tu, pored...
4.2.2. A- MUNJA- kao PATNJA I BOL?
- "Ne može, valjda, da se TOLIKO IZDRŽI., ta bol...zato munja..bol jenešto što je najstrašnije, a patnja može stalno da bude...to nije...kad neko pati...pati, ali živi sa tom patnjom...a bol je kad se doda još neki faktor...neka ogromna tuga...ti možeš tiho da patiš i svako pati zbog nečega...a bol je nešto neizdrživo, kad je veliki bol."
-"Anđeo se slaže, nekim delom...misli da je bol...ide posle velike tuge, strašne, gubitak nekog, neke drage osobe...patnja se nagomilava...i raste...i pretvara se u bol, a on može da dovede doludila...ako je svakodnevno, stalno...to je osećaj slabosti...ako se godinama nagomilava može da dovede doludila...ali ne tako lako...pre do depresije...i povučenosti..."
- Ovo sam pitao u vezi i sa grafikonom koji je anđeo pokazao, ranije, jednoj osobi- početak je patnja a kraj je ludilo.Pitam- "Kako se leči ludilo?"
- "Kod psihijatra....šalim se...kada dođe do toga ne može da se spreči...jer se sve više razvija...pre toga treba da se što više nešto radi..i regresoterapija...da se patnja izbacuje...meditacijom...i kontrola...da ne dođe do ludila."
5. O DEMONIMA I ANĐELIMA?
“Ali ljudi ne veruju baš, u njih. Ni u demone ni u anđele, ni postojanje njihovo…Treba uverljivije da se to napiše!”…”Kako uverljivije?”- pitam.
“Samo da biraš prave izraze a ne konfuzno, primeri iz života…ljudima je lakše- metaforično, nešto kao zlo ili nešto dobro, mirnoća, kao da nisu konkretne osobe, već osećanja, predstave, tog demona…i anđela.”
(* Ja se izvinjavam što upotrebljavam reči kao: demoni i anđeli…u smislu personifikacije nekih osobina i nekih energija. U psihologiji je demon definisan kao ego stanje deteta u detetu.Postoje tri glavna ego stanja: dete, odrastao i roditelj. Psihologija i psihijatrija se bave pitanjima kako da odrasla osoba ima ego stanje koje joj pripada, t.j. odrasloj osobi. Jer najčešći problemi nastaju kada su osobe koja nisu deca, u ego stanju deteta ili roditelja, a igraju se igara sa drugim osobama u sličnim ego stanjima.Naravno i najčešće PO DRAMSKOM TROUGLU: ŽRTVA, PROGONITELJ I SPASILAC. Gde bi najviše voleli da budu spasioci, a najčešće su žrtve, a Pera, Mika, …su progonitelji. E, ovi, nazovi progonitelji, imaju te strašne demonske osobine. Oni su “zli” i ne daju nam MIRA. A nama je mir najvažniji u životu. To je opisano u mnogim knjigama, pa ne bih o tome.
6. DA LI ĆE NEKI HRIŠĆANI DA SE OSETE POVREĐENI, UVREĐANI, LJUTI, PROTIVNI…ŠTO OVO NIJE 100% U SKLADU SA NJIHOVOM VEROM? DA LI POSTOJI MOGUĆNOST DA SMATRAJU TO DELOM NEVERNIKA i DA SATANIZUJU OVO?
“Ako imaš potporu, onda nema frke, jer je nisi uvredio, njihovu veru, ne umanjuješ je, podržavaš, ali ti si taj koji podržava drugu veru i to je ok…ali ti treba potpora…TO ŠTO POSTOJI, TO JE POTPORA…i druga vera, koju podržavaš, kao i regresoterapija da postoje, već…nisi ti izmislio nešto novo što već ne postoji i što nije priznato…većina njih, protivnika, neće ni čitati knjigu, koji imaju tu veru jaku…
( *OK, da navedem i nešto što bi moglo da bude POTPORA, kako reče anđeo.
7. OK, ALI, NA PRIMER, JEDENJE MESA I PONUDE, KOME PONUDITI MESO, AKO VIŠI DUHOVI ILI BOŽANSTVA NE PRIHVATAJU JEDENJE MESA? ILI IM JE SVEJEDNO.
“MOGU DA PONUDE, JER JE TO – DAVANJE! I UPOTPUNJENJE DUHOVNOG ŽIVOTA. I iako Isusu to nije potrebno, dobro je jer je davanje…nije bitno Hristu…većina nudi bogu a ne Hristu, nečemu što je vrhovno.
8. MAMA JE ZABRINUTA ŠTA NJENA ĆERKA RADI U REGRESOTERAPIJI
Prirodno i skroz ok, s obzirom da je M. maloletna. I iako je majka upoznata sa ovim što radim i iz ličnog razgovora i iz razgovora sa ćerkom i primećuje razlike u ponašanju i raspoloženjima, pozitivne, naravno, njena zabrinutost je razumljiva i opravdana. S obzirom da ovo što radim sa pojedincima, uvek, ima pozitivna dejstva i na njihove najbliže, i okolinu, to deluje bez obzira i da li radimo pitanja i realizacije koje se odnose konkretno baš na te odnose, koje obično i radim, uvek, na početku, u prvim seansama…
Ok, mama je zabrinuta pre svega što M. nije baš potpuno ispoštovala nekakav dogovor, što nije skroz povezano sa seansama, nego sa vremenom, tim periodom, boravkom ovde, kada je trebalo da joj nešto pomogne u kući. Samim tim je uneta doza, veća, nepoverenja, zbog nepoštovanja dogovora i zbog lošeg raspoloženja majke da će morati, sama, da obavi neke poslove, a trenutno se razbolela, prehlada...
OK, kaže anđeo,mama je neraspoložena zbog nepoštovanja dogovora…”DA UĐEŠ U NJU DA BI TO SHVATILA, kaže anđeo,…DA TI BUDEŠ – ONA, MAJKA. Ne poštuješ dogovor, ali i da pomogneš, i sumnjivo joj je šta to radiš ovde, ...toliko dugo i često…kao: kako ti nije dosadno, nije joj jasno…volela bi da zna i da razume…,…i sad joj anđeo pokazuje slike…neko drvo, sa jabukom i on bere i nudi mami…kao NEŠTO OSVEŽAVAJUĆE i UKUSNO, da ona to oseti i doživi kako je to, tebi, a na sebi…
SAD KAD SI TI UŠLA U NJU, KAO DA JE, ISTOVREMENO, I ONA UŠLA U TEBE i DOŽIVLJAVA STVARI KOJE TI DOŽIVLJAVAŠ, DIREKTNO, kao da je ona na seansi,…,…kao i da joj pušta neki film o tome šta ja radim, ovde, i kako se osećam, ona to vidi…i anđeo joj prilazi, mami, i kaže da nema potrebe da se brine…ali mama kaže da ja ne poštujem dogovor, zato se tako oseća…ok, a šta M. da radi? – pitam anđela. Pa, da nastavi, imamo još nešto da radimo, a mami da kaže, sve isto kao što joj je i rekla, ranije, ali SMIRENO,… i da ćeš sve da joj ispričaš kad dođeš kući, jer je to dobro, a i nju to interesuje, jer joj (mami) se sviđa i ona se oseća bolje, da može i ona da radi takve stvari…,…i sad kao da me prekrstio, blagoslovio, anđeo…znak krsta, kao da je hteo mene da smiri da bih uspela s njom…dotiče me za ramena, od napred i smiruje, ućutkuje…kao da hoće da završimo sa mamom i da radimo dalje…
…ok, vidim SIDRO…u moru…i neki brod, i ja sam ispod vode i tako mi je bolje…plivam i dolazim do prozora na brodiću…neki čudni likovi, zastrašujući…kao da se ne plašim…primećuju me, ali čudno, ne osećam strah…oni su unutar broda, ne mogu da izađu, a kao da hodam po dnu, po toplom pesku, iako je nemoguće da je pesak, dole, topao, ali tako osećam…osećam se prijatno i sigurno, zaštićeno, iako vidim i te face, ne smetaju mi, ne dotiču me se…
…onda smo se prebacili, anđeo pokazuje nešto u vezi sa fotografisanjem,( sa mnom, kao model)…treba joj entuzijazam i želja…mora sama da izvuče pozitivnu energiju za slikanje…(ranije smo radili fotke za book modela i učio je, ali je to bila moja energija, uz njenu želju, a sada kao da krizira, zbunjena, ne zna je li lepa, zgodna, kao na slikama, mada sada ume da vidi, bolje, i nedostatke ili kada je loše na fotkama)…,..anđeo mi ređa tarot karte…kao da hoće da mi predskaže budućnost…ali karte su obične…izvlači iz špila…DAMA, DVOJKA, ĆETVORKA…i stavlja ih gore, pokazuje VAŽNOST!…Šta znači dama?… Neće da mi kaže, samo prelazi rukom, ponovo…kao da se bojim da sebe viđam na slikama…sada sam prezauzeta unutrašnjim…duhovnim stvarima…može fotke, kad izađem iz toga i iz ovoga sa mamom, opterećuje me, trenutno…osećam pritisak vremena, previše kao…koliko minuta radim ovo, koliko minuta sam ovde…,…kad dođe kući treba da porazgovara sa mamom, da ozbiljno shvati…, sad ne treba da se time opterećuje, da ostavi u fijoku za posle a sad da nastavimo da radimo…,…pitanja su bila ličnija.
9. DEVOJKA, S., DVADESETAK GODINA, STUDENT
- konkretno, ima problem u seksu…moram da pitam anđela o pisanju o ovoj temi, koja nije nimalo retka kod osoba koje dolaze, iako ne ispoljavaju odmah, a ipak je lična
9.1. O SEKSU I REALIZACIJAMA U SEKSU
Koliko da se piše o tome, u knjizi, i šta je ok, s obzirom na intimu, ali i ambivalentnost, ili različite varijante privlačnosti, ev. i odbijanja…s obzirom na relnost i česta pitanja i realizacije, koje su vezane za seksualnost, a opet su intimna i lična, poverljiva, tajna…
Andjeo: “ Pisati o seksu, ali ne sa seansi… konkretno…jedino ako hoćeš ti…ako pitaš te koji dolaze da li su saglasni…ali treba i o tome.”
OK, da probam da napišem a da nije konkretno:
XXX
-
9.2. JA SAM DELFIN U TELU AJKULE
Probali smo prvo kao punjenje energijom odlazak na more. Plaža, sunce, slana voda, šetanje po plićaku, bućkanje u vodi. Onda je ona plivala, jer joj, posebno, treba plivanje. A zima je, ovde nema zatvorenog bazena.Što zbog tela i mršavljenja, a sve ovo i zbog izgleda, bubuljica, da malo pocrni (naravno, kako reče anđeo, ljudi u ovo ne veruju, da može regresoterapijom i da se pocrni ili izleče bubuljice, dotera koža...kao da je telo stvarno na moru, ALI I TO MOŽE, malo dužim tretmanom). Onda sam joj rekao da gnjura, što duže i dublje, pa smo prešli, zbog neke posebne realizacije na ribe.
Prvo je bila ajkula. Opasna, velika, kao mnogo vrti perajima, ali je i usamljena. Nema ni puno riba u njenoj blizini. Ali, oseća se jaka, moćna, kao ranije realizacija sa lavom...i ništa. Onda sam joj rekao da bude DELFIN i da uporedi. Kao delfin joj se mnogo svidelo. Bila je- SREĆNA! Neverovatno koliko je opuštena i ima i društvo, druge delfine i ribe, nije usamljena.A posebno što se igra, skače, izvodi razne akrobacije, oseća svoju nežnu kožu i telo, lakoću, bezbrižnost.Bukvalno ne samo vrlo zadovoljna, već upravo- srećna. Onda smo uradili jednu posebnu meditaciju: da bude delfin, iznutra, ona, ali da bude, ujedno, i sa telom ajkule, spolja.
"Delujem nekako opasno...ali sam dobra...ima više riba...osećam kao da sam...delujem zastrašujuće...ko me ne zna...ali kad počne da priča sa mnom vidi da sam pozitivna, dobra, vesela...lepo je...ne sme neko da me baš...da me zeza..."
Raymišljam,... mnoge devojke, danas, vole da budu ajkule. Opasne. Ali više kao odbrana. Ne znaju da je mnogo bolja varijanta ova, unutra delfin, srećna, zadovoljna, ispunjena, a samo spolja, za neke osobe, ajkula. Jer samo ajkula i nije baš neki užitak, nije potpun užitak.
I ovo je priča o razdvajanju i spajanju, dva sveta.
9.2. OPET SATANIZACIJA ISTOKA, INDIJE, DRUGE VERE…
NA RTS-U, U EMISIJI “KLJUČ”
Upravo sinoć, emisija KLJUČ, na državnoj tv, izvinjavam se što navodim konkretan slučaj, ali je interesantno, mislim vrlo, zbog moći i uticaja medija, posebno ovog, da su gosti, jedan POZNATI PSIHIJATAR!!! i FUDBALER, pomenuli, u emisiji koja se baš bavila psihičkim problemima ljudi, pre svega depresijom post novogodišnjih i postbožićnih praznika, nešto kao fudbaler je probao nešto sa nekim guruom, sa Istoka, Indijskim, i to ga je, kao još više zaludelo i iznosi svoj stav, negativan, prema tome,uopšte, ali se PSIHIJATAR, gospodin čije ime nije ok da bude navedeno, potpuno složio, i to u smislu da je to sve, sa Istoka, i Indija, gurui, te vere,druge, to je kao nešto najgore…
“A, šta je tvoje pitanje?”
Pa, ja sam, po tom kriterijumu vere, po ocu- katolik. Kad bih prihvatio na taj način veru, po rođenju ovog tela, onda bih se, kao katolik, osećao kao “persona non grata” ili nešto gore…a da ne pominjem veru koju sam prihvatio kao stariji, slobodom svog izbora, za koju preižuzimam i odgovornost i posledice, ma kako najgore bile, i iako prihvatam to mišljenje, osećam da je to kao velika, moćna propaganda nečega, što je protivno ovome što ja radim, i što smatram da je naturanje mišljenja, bez dozvole slobode. A ipak smo u zemlji koja oficijalno priznaje slobodu veroispovesti i koja želi u evropsku unija, prihvatajući standarde i još veću slobodu prema svim verama, pa i sa Istoka…sa budističkim i hindu hramovima koji postoje u Nemačkoj, Italiji itd…pitanje se odnosi na toliku propagandu, koja je, mislim, u suprotnosti sa onim što se priča da bi trebalo da bude…zašto je to tako i gde je čije mesto, njihovo i moje?
“To su- POJEDINCI”…PROTIV INDIJSKE VERE I ISTOKA, NISU DOVOLJNO SHVATILI…POVRŠNI SU…ne verujem da su imalo čitali o njihovoj veri…ali, to se proučava u školama…filozofija, Konfucije, pominje se i budizam, hinduizam,…geografija…veličine kontinenata Evrope, Indije, Kine…populacija, broj vernika ove vere, ovde i tamo, te njihove…nisu svi površni ili protivni…baš OBRNUTO…TE INDISJKE VERE MNOGO POMAŽU PSIHIČKOM ŽIVOTU LJUDI…JOGA, MEDITACIJE…i to baš čudi što psihijatar, koji treba da pomaže u psihičkom životu, to podržava..ali TO JE NJEGOV STAV…nisu ni svi psihijatri isti,…oni su kao i svi ljudi…različiti…ima i onih koji proučavaju uticaj Istoka, i prihvataju i određene prakse i tako i rade, i istaržuju…ovi su samo čuli za to, ali nisu se potrudili da to…nemaju dovoljno znanja…ČVRSTO VERUJU U ONO ŠTO IM JE NAMETNUTO OD ROĐENJA, i ne žele da menjaju stav i mišljenje o tome…za njih ima to loše posledice i ne žele da uđu u nepoznato, jer imaju prepreke, ne strah, prepreke, da saznaju sve religije i druge vidove života…mogu da nastave da veruju u Hrišćanstvo…ali da upoznaju i druge religije, kao što se upozaju i drugi ljudi a ne samo oni iz detinjstva, poznati…
KAKO JE TO SA REINKARNACIJOM?
Zašto im je to toliko strašno da dopuste tu mogućnost kao neku širinu samog boga, mogućnosti, večne, ako baš žele?…
“Ne veruju…kad se telo raspadne, raspadnu se svi atomi, ne veruju da mogu ponovo da se rode jer, to je ono OKO- OSNOVNO PITANJE I KRAJNJE- PITANJE SMRTI! Ali ne razumeju…NISU SIGURNI! I ne veruju, potpuno da će, i ovako, da odu u raj, a ovo sa reinkarnacijom im je još čudnije i komplikovanije…veruju u ono što im je bliže….mnogo više veruju u spoljašnje nego u unutrašnje, u telo, zemlju, a ne u dušu, toliko…veruju u duhovni svet, ali drugačije…ali i u celosti, ne vezano za religije, ljudi više veruju u materijalni svet nego u duhovni…”
A PSIHIJATRI?
“Čak većina i proučava,( misli se na uticaj Istoka, meditacije, joga, vere…), ali pojedinci…neki neće..različiti su i oni…
OK..DEPRESIJA
U navedenoj emisiji se pominje, ili je cela tema emisije bila depresija, kao psihički problem, čak u budućnosti predviđaju i gotovo najveću SMRTNOST OD DEPRESIJE, što mi deluje malo, da ne kažem mnogo, preterano…šta je mišljenje, savet ili stav anđela prema depresiji?
“Regresoterapija, regresoterapija, regresoterapija…šalim se…pa…regresoterapija! (treba uzeti u obzir da ja radim regresoterapiju, kao i ova devojka, sa mnom, pa je moguće i veoma verovatno, da je to, tako, rečeno zbog nas)…,…Oni vole da ga (psihijatra) vide PRIVATNO, mnogo više nego u bolnici…kao da nije sa ovog sveta nego sa druge planete (misli na osobu koja dođe kod psihijatra u bolnicu) …ili privatno, ili poverljivu osobu,…,…ostavi kontakt, u knjizi, da mogu da ti se obrate…i neko će da se javi…kao S., T.M.A, i ostali….i vizitkartu, ne može da škodi…u Smederevu ima dosta osoba koje to interesuje i koji će da se jave i dođu…INTERNET…bilo bi dobro…bilo kojim sredstvom informisanja…da saznaju…
a oglasi, tv?…,…sva sredstva, više… malo,nemaju pojma, kao: a, šta je to regresoterapija?……ljudi ne znaju šta je to,…, “a šta će mi ovo”…
ISTOK i BIBLIJA
Ima li, u Bibliji, stvarno preporuka da je nešto loše i da dolazi sa Istoka
“Ima veze…Istok je malo…NE TREBA DA SE SHVATI DOSLOVNO…PSIHOLOŠKI ZNAČAJ TE RELIGIJE JE VELIKI, ne rituali…MEDITACIJA ima psihološki značaj i ovo što radiš…ne vezivati se za religije jer su one opredeljenja i nebitno je koja religija…ne moraju da budu potpuno predani jednoj religiji, već SEBE… DA UPOZNAJU… i traže, istražuju, da kombinuju… …
za knjigu i mali uvod i objasniti značaj seanse, svake pojedinačno, kako ti to tumačiš, ljude i to interesuje, nekad i više,… ili bolje razumeju… tumačenje…znakove i simbole u seansi…
KARMA SRBIJE i SRBA
Može li anđeo, ukratko, da opiše karmu Srbije i srpskog naroda, najbitnije karaktere, karakteristike, osobine…?
Ne zna to da kaže…neće…
Ok, jel može barem tarot karte, neki simboli…
Još manje ljudi veruje u to, u karte i tarot…,…a ove emisije i časopisi i…?,…Zovu iz zabave, kao bingo…da li će izvući ili ne, džek-pot…malo im daje samopouzdanje, da idu tim putem i da se desi to dobro…
9.3. ZA PSIHIJATRE i PSIHOLOGE
Da li ova knjiga može i kako da pomogne psihijatrima ili psiholozima, neka ideja, savet, t.j. ovo pitanje je direktno i konkretno za njih..
“Bilo bi dobro sve, cela knjiga, za psihologe, psihijatre…kao prolazak kroz loša iskustva i ZAŠTO SU TA LOŠA ISKUSTVA – DOBRA! …Zato da bi pomogli pacijentima, da shvate iz drugog ugla loše stvari koje im se dešavaju i njihov smisao da shvate…i oni to treba da shvate da bi radili sa pacijentima…mada se o tome već pisalo i trebalo bi to da znaju…
9.4. ŠTA JE NAJVEĆA INSPIRACIJA ILI NAJLEPŠE, NAJPRIVLAČNIJE, LJUDIMA KOJI RADE REGRESOTERAPIJU, NE SAMO SA MNOM?
“Verovatno da prevaziđu svoje probleme i vode bolji život i steknu novo iskustvo…zanimljivo…zavisi od osobe…ili traži nešto novo ili je depresivna, ali i ona prva ima neki problem…svi imaju neki problem…
(* za mene je to nešto neopisivo- kad osetiš ljubav, potpuno prihvatanje, energije, sigurnost, zabave...sa anđelom).
9.5. ČEGA SE NAJVIŠE PLAŠE I ŠTA IM PREDSTAVLJA PREPREKE DA DOĐU I POČNU OVO DA RADE, AKO VEĆ NEŠTO ZNAJU O OVOME?
“Strah…od detinjstva im je usađeno, od početka, naročito Hrišćanima…i teško im je da se oslobode, jer imaju formirane stavove…ne treba da ih ubeđuješ, oni sami mogu da iskapiraju.”
9.6. ŠTA TREBA DA ZNAJU DA MOGU, OVDE, REGRESOTERAPIJOM, DA POSTIGNU, A DA JA VEĆ TO NISAM NAVEO, NAPISAO?
. “Taj duhovni mir i sklad, najviše mogu da dobiju…i znanje da tako bolje žive.”
(* i, kao što rekoh, prvu put u životu čistu ljubav, jedan na jedan, oči u oči)
9.7. MOŽE LI DA SE RADI NEKI ISTRAŽIVAČKI, NAUČNI RAD U VEZI SA REGRESOTERAPIJOM i KAKO?
“Jedino ako imaš nameru da koristiš nešto tuđe, poznatog analitičara i njegovom tvrdnjom da potvrdiš… ili “pacijentovom” tvrdnjom …koji dolaze kod tebe na regresiju, jer oni nisu pacijenti…(a kako ih nazvati?…,…pa,… po imenu, …ove, koji dolaze kod tebe…jer nisu ludi, nisu pacijenti, nisu ni klijenti, jer nije trgovina, znači – po imenu).”
SEANSA 12 ILI 28..imam problem kako da poređam, seanse, u knjizi, jer mislim da bi bilo bolje i razumljivije da se povežu po nekim temama ili oblastima, a ne po redosledu, vremenskom, kako dolaze….
OSOBA B. PRIVATNI PREDUZETNIK, SREDNJIH GODINA, RADIMO SEANSE NEKOLIKO GODINA, POVREMENO
Posle uvodnog razgovora, prijateljskog, nevezano za probleme, rekao mi je pitanja i šta želi da realizuje i odmah smo počeli sa pitanjima.
- “OSEĆAM SE NESIGURNO, materijalno, U OVOJ FINANSIJSKOJ KRIZI, a već osećam i posledice, gubitke…šta da radim?”
Anđeo mu odgovara:“Moraš da se oslobodiš tog demona koji voli tu nesigurnost, materijalnu!”
- A, kako?
Anđeo mu pokazuje film sa njim: …Ja stojim na žici i balansiram i i demon isto, imitira me… ali radimo odvojeno i…u jednom trenutku treba da zadrmam žicu, da on padne a ja da ostanem na njoj…
-“ KAKO PRESTATI SA PIJENJEM, ALKOHOLOM?
”Sad stojim na trgu, sam sam, ljudi prolaze pored mene i ne primećuju me. Držim flašu, na usnama, do ivice, ali se rakija ne preliva u usta. Ja samo posmatram ljude…i sad je neko prošao pored mene i kako me je malo zakačio, prodrmala se flaša i izašlo je malo rakije meni u usta. I opet isto, kao i pre. Ja stojim, a kako me neko zakači, rakija se prospe…tako pijem….OK, a kako da prestaneš”- pitam ja. “Pa sad ne može, jer je to kao neka spirala, ne može odmah…puno stvari je sada u pitanju, puno je ljudi…ja sam isto, prvo dao čašicu nekome, još davno…proćiće, smanjuje se ta spirala…da osetim taj gutljaj,…pola čašice…ne vezano za ljude…,
OK, radimo jednu realizaciju, …”Pružam ruku, skoro nesvesno, da uzmem nešto, ali mi ruka automatski kreće ka flaši rakije…ali kao da to nisam ja uradio, kao da me je neko gurnuo…,…pa, poglededaj ko te gurnuo…,…pa, neki dečko, mladić,…oko 16, 15 godina…onako je stidljiv, ponizan, malo i plašljiv, …sakrio se u gužvu, ne sme da kaže ili da traži, ali bi popio, baš rakiju, ne pivo, vino,…onako, kao da je neki ki frajer kad to popije i što to pije, hođe da se pokaže, tako, zbog drugih,…da privuče pažnju, kao da je već odrastao,…glumi da je stariji, iskusniji…i to proguta, ni ne oseća ukus, ne interesuje ga, važno mu je da je cugnuo…,…ok, idemo dalje…ja sam ne znam šta dalje, da li da mu damo da popije ili ne…sta ide dalje?…,…pa, prekrstio sam se, tri puta, ustao i lepo se prekrstio,…juuuu,…šta je bilo?…,…ne znam, nešto čudno,… ali ljudi se i prekrste kad piju …ne znam šta se kaže…da bude…nešto…i popovi se prekrste kad piju…ali nekako se sve kaže: daj bože, daj nam ovo ili ono, sve samo da nama bog da…ništa nema kao: evo tebi bože…pa, ne znam, za rakiju, ne ide da mu ponudim rakiju...nije baš lepo...,.…
29. CRNA RUPA i RUKA KOJA VUČE NA DOLE
Prva njena seansa. Žena, tridesetak godina,majka…ima čest osećaj kad zatvori oči ili to sanja, kao da je iznad provalije, u mraku, kao na mesečini, i oseća da je neko hvata, neka jaka ruka i vuče na dole, u provaliju…grozan osećaj, strah…Ovo radimo pre kontakta sa anđelom, ja sa njom.
-“Ok, idemo u tu situaciju…sad si tamo, na vrhu, i pričaš mi šta vidiš i osećaš…”
“Pa, uvek isto…kao i pre…ne mogu da se pomerim i osećam da me neko hvata, od pozadi, kao ruka, i da me vuče u provaliju.”
Jel se nekad desilo da te je odvukla ili samo dotle, taj strah i posle se prekida?
“Pa, ne mogu dalje…strašno je, opasno…”
“Ok, kako se sada, osećaš, sada radimo seansu, je li strah isti, manji, svejedno…?”
“Nije svejedno, osećam veliki strah, ali i ne toliki kao pre, onako kao između, ali dosta jako…”
Ok, jel možeš da se okreneš, da vidiš tu ruku, ništa nije strašno, na seansi si i ako je prevelika frka, možeš da se vratiš, pa ćemo polako ili nećemo, ako se mnogo bojiš i sada.”
“Evo, okrenula sam se…vidim šaku, veliku, ogromnu, i dlakavu, ružnu, kao od neke životinje…velike nokte…samo taj deo, dalje je mrak, ne vidim ništa…”
“Jel možeš da ga uhvatiš za ruku?
Mogu…evo uhvatila sam…,…Ok, ajmo polako da se kao vereš, po njegovoj ruci, da ti ideš, sada, ka njemu, do lica, da vidimo kako izgleda…,…on je dole, u toj provaliji…idem polako ka njemu, ali kao da ima ogromnu ruku, beskonačno dugačku…, ok, idemo do kraja…,..pa sad sam došla do dna provalije, vidim mu lice, neko grozno čudovište, ali oči su mu, nekako, čudne, kao da je slep, onako skroz mutne…ne plašim se, sada, uopšte, ne osećam da može i da hoće da mi uradi bilo šta loše…čak mu nisam ni interesantna, nekako, kao da se- isključio…kao da je neka mašina i jednostavno se isključio…kao da je to trebalo da uradi, da me povuče dole u provaliju, i sada je završio taj posao i kao mašina, isključio se…interesantno…,…ok, šta ima dole, u provaliji?…pa mračno je, ali nešto nazirem, neke kanale, kao male tunele…izgleda da ima nekog, osećam to…kao da tu neko živi, puno njih…i osećaju da sam tu, ali se ne pojavljuju, kao da se kriju, od mene…ne plašim se, ali osećam da mi nije ovde mesto…,…ok, izlazimo…
Kasnije mi je ta žena otkrila da je dugo godina bila padobranac, pa je možda ostao neki strah da joj se ne otvori padobran…ko će ga znati, nismo to pitali, bitno je da tog straha više nema.
30. DEVOJČICA M.K, 16 GODINA, PRVA SEANSA
Ova seansa je snimana, tonski, od početka, pa, uz saglasnost devojčice i roditelja, možete i da ćujete tačno kako je protekla i kako protiče ova seansa, pogotovo što je to prva seansa.
Došla je po nagovoru majke, sa kojom sam radio pre oko godinu dana. Prvi razred, problemi sa školom, matematikom, strahovi, često se svađa, ne oseća da ima prijatelja, nezaštićena, …
OK, radimo. Upoznata je kako to ide i napisala pitanja- teme, koje je zanimaju.
“Pošli smo….letim…kao da imam krila, u stvari imam krila…letim visoko…sviđa mi se, nekako je skroz opušteno, laka sam…idemo da nađemo anđela…dolazim do neke velike crkve…ulazim unutra…da ga nađem…vidim njegovu sliku…gore, sa leve strane…to je on…ali je to samo slika…nije stvarno…,…a zašto je to potrebno- pitam…pa da znam kako izgleda…pa da ga tražim dalje…,…je li to crkva poznata,ova u gradu?…nije, to je neka crkva gde se okupljaju anđeli, drugačija, ali vrlo liči…letim dalje i kao da stižem do nekog dvorca…kapija…,…jeli otvorena, jel možeš da uđeš?..,…aha, ulazim i on me čeka, ispred vrata….kaže da dođem…,…kako izgleda? –pitam…pa, kao na slici, mlad je, ima lepu dugački kosu, ima krila, kao nešto belo obučeno, i dole…,…pozdravio me…ali je ona žensko,…ok, kako se osećaš?…pa lepo, prijatno…kaže da uđem, hoće nešto da mi kaže…,…ok, uđi…,…pauza…šta kaže?…,…kaže da moram više da poštujem roditelje…da se ne ponašam, prema njima lepo…da pazim šta pričam, jer ih ponekad vređam…,…kako?…pa kažem majci, na primer da je veštica i ona se naljutila…to nije lepo…ok, pitaj anđela kako da ti pomogne, kako to da realizuješ, da bude bolje…,…kaže da će sad da mi pokaže, da ja uđem u telo majke i da vidim kako se ona oseća…tužna je i razočarana…misli da je sve uradila najbolje, za mene a sada ne zna šta je pogrešila i zašto sam joj to rekla…oseća kao da nije dobra majka, a ne zna zašto…,…ok, a kako bi bilo da joj kažeš nešto lepo? Kako će da se oseća…,…evo, rekla sam joj: ti si brižna majka…i odmah se promenila…hoće nešto lepo da mi spremi,… neke kolače…drago joj je…i ja se osećam bolje…,…tako smo radili razmenu i sa ocem i sa bratom, koga voli da naziva majmunom i …,…
Ok, hajdemo na pitanja: MATEMATIKA, strah i kako da se naučim
Sedimo, u školi i gledamo kroz prozor. Napolju je oluja, leti lišće i neke ptice…Profesor priča, objašnjava, ali nekako nezainteresovano, kao…ovo možete kod kuće da se naučite…imam strah jer ne znam kako…pogotovo pismeni…ne umem da se naučim…...
34. Ž. je pomenuo knjigu A. DŽANOVA: "PRIMALNI KRIK" u kontekstu da li sam informisan o tome, čitao je, kao nešto značajno, kad već pišem ovakvu knjigu. Nisam je naveo jer mi deluje previše sado- mazo, bolno, i mislim da taj način lečenja privlači neke nove demone koji uživaju u tom bolu i igri -"hrabrosti". Šta o toj knjizi i metodu lečenja misli anđeo?
-" Ta knjiga nije lepa. Prepuna je tužnih priča i ima nešto negativno...taj način lečenja nije privlačan za ljude...kao da je logika...ide se drugim putem...više se postaje negativan nego što je poboljšanje raspoloženja i izlečenje..."
DODACI:
Ovde ce biti opisani DELOVI NAJNOVIJIH SEANSI sa ljudima koji su se javili na oglas.
1. Kao sto je napomenuto, OTVOREN JE NOVI SPA- CENTAR, SA TRI MAGICNE VODE, zahvaljujuci poklonu i donaciji gospodje Z. I njenog andjela. O ovome ce kasnije biti mnogo vise reci, kao I direktna iskustva osoba koje koriste usluge ovog SPA – CENTRA. Ukratko, radi se o tri magicne vode:
1.1. IZVORSKA VODA, sa bozanskom vodom, specijalna ZA LEPOTU I PODMLADJIVANJE,
1.2. TERMALNA VODA, u pecini, tirkizno plava, ZA ZDRAVLJE I REHABILITACIJU
1.3. VODOPAD, sa vodom ZA PROCISCENJE OD NEGATIVNE ENERGIJE, pod pritiskom, specijalno delovanje na temenu cakru.
Kao muskarcu koji je radio realizacije I realizacije…ovo mi deluje veoma lepo I korisno. Ali kada sam video kako ovo deluje na zenski deo populacije, nisam mogao da verujem. Koliko pozitivno, okrepljujuce, ispunjavajuce,… smeh, radost, suze, mirisi, muzika, sjajna koza,nezna, isceljenja do kostiju i zglobova, cirkulacija, kanali energije, cakre, leprsavost, lakoca…a posebno sto je andjeo gospodje Z. naglasio da je ovo specijalni poklon, za mene, I da mogu da ga koristim I za druge osobe, ko god dodje na seanse. Zamolio sam gospodju Z. da napise, sama, svojim recima, svoje dozivljaje sa ove tri vode, pa se nadam da cete moci da procitate, uskoro, njene reci i osetite njene dozivljaje., direktno iskustvo...
2. CISCENJE OD CRNE MAGIJE
ZENA M.TRIDESETAK GODINA, IMA PROBLEMA U BRAKU, CRNU MAGIJU, PRED RAZVODOM
Predoseca da ima nekakve crne magije, jer je senzitivna i oseca kao nekakve senke koje prelecu po sobi. Muz je totalno protivan, kao posednut…
SEANSA:
Ok, idemo da vidimo o cemu se radi. Sa andjelom, naravno….
- Vidim neku kucu, u daljini. Andjeo je sa mnom i idemo zajedno ka njoj. Stojimo pred kapijom i vidim neku zenu, stariju, ima sedu kosu. Nesto radi. Sva je u crnom, kao da joj je neko umro. Ali nije tuzna, zauzeta nekim poslom. Nesto radi pored cesme….sad vidim jednu rodjaku, dolazi sa druge strane. One se poznaju, pricaju nesto. Odlaze u kucu…pitam: jel se ona, ta zena, bavi crnom magijom?..pa, da…to sto je nesto radila, kao da je nesto uradila, nesto necisto…i daje mojoj rodjaki…da ova uradi nesto lose, meni, mom muzu, kuci…Ok, da vidimo sta je to, sta joj to daje…pa neku flasu, sa vodom…pitam: jel u tome nekakva negativna energija?…jel moze da vidi, da joj andjeo pokaze sta je unutra, kao da odskenira…pa, pokazuje mi, vidim nekog demona, malog, sa krilima, ima velike nokte iii…strasno je nervozan!…ok, kazem, idemo da preskocimo vreme, malo, da vidimo sta ce biti, sta radi ta rodjaka sa tom vodom…pa, stavlja je na prag kuce i u hranu…u tanjir…za vas, pitam…da, za mene i muza..ok, i kako to deluje?…Vidim tog demona, koliko je negativan, mali je ali je strasno nervozan, u astralu je, ne dodiruje nas, i to deluje jako da se mi stalno samo svadjamo…i hoce, muz, da se razvede, on je sav crn, ne zna gde se nalazi, sta mu se desava…ok, hajde da vidimo kako to da regulisemo…pitaj andjela, sta je najbolje da uradimo sa tim demonom. Da ga eliminisemo, vratimo toj rodjakinji ili onoj starijij zeni…Andjeo kaze da ga vratimo u flasu i da ga odnesemo nazad, onoj starijoj zeni, ali da on, demon, ostane u flasi…ok, kazem, on ce da ti pomogne…evo, stavio ga je nazad u flasu i odneli smo flasu onoj zeni, nazad, on pripada njoj….Ok, jel to sve, pitaj andjela…Da, to je sredjeno…
- …A da odskeniramo, sada, kucu, u kojoj zivis, da vidimo ima li u kuci jos demona, crne magije, ili mesta sa negativnom energijom, da se ocisti, kad se vratis kuci da to bude sredjeno i pozitivno….i da skratim pricu..nema demona, vise, ali ima jake negativne energije iz jedne sobe, iz ormara, od nekih starih stvari, koje su donete odavno…kazem da vidi tacno koje su to stvari pa da se to izbaci iz kuce…kaze da ne moze, jer ta osoba koja zivi u toj sobi je pod tim uticajem i nece da dozvoli to. Ok, pitam da pita andjela kako to da se regulise, jer kako je rekla, ta energija, losa, ipak zraci po celoj kuci…pa da stavis sliku vodopada, na taj zid, iza kojeg je njegova soba i da meditiras kako ta voda polako ispira taj negativan uticaj. Tako ce da se zastiti ostali deo kuce, ali ta soba i nece bas…ona mora, nekad, posebno da se ocisti…
VEOMA SKRACEN TEKST SA SEANSE SA Z:
…PROLAZIM KROZ TUNEL…izlazim sa druge strane…vidim jedno OKO, koje me posmatra…ali je u svetlosti…a ja sam, kao u zenici tog oka…ja gledam to oko i kao da smo se stopili…lepo mi je…prijatno…ono nesto osmatra, levo i desno…neke predele…ali tamne predele, kao planine, neke ljude, neke siluete…NESTO SE TU DOGADJA, ali daleko…taj predeo je dosta taman, dosta mraka ima…Jel hoces da pridjes blize, da vidimo sta ima, o cemu se radi? Ako je opasno, ti mi reci, pa necemo da idemo dalje…ne, nije opasno, samo je nekako tamno, mracno, ne vidim bas lepo..Ok, kazem, hajde da pridjemo blize, zajedno, da pogledamo izbliza…moze, evo sad sam tu, dole, vidim neku osobu, nazirem je, kao da je u senci…sedi, zamisljen je, kao… i skroz tuzan…ne gleda nista okolo, nista ga ne zanima, samo njegove tuzne misli…stala sam ispred njega i on je podigao glavu prema meni. Primetio me je i, odjednom se, nekako, promenio…smeje se, ali je jos tuzan…Ok, kazem, pitaj ga da li mozete da razgovarate…kaze da mozemo…Pa, upoznajte se, da vidimo sta ce da bude…Kaze da je tuzan jer me je strasno dugo CEKAO. Kaze da se mi poznajemo, odavno, i da je zato tako tuzan. Jer me je cekao, da se ponovo vidimo. Koliko dugo, pitam…mnogo, mnogo dugo, ne jedan zivot, kao da je proteklo hiljade godina…a sad je srecan sto sam sa njim, ponovo. On je tuzan i usamljen, u tom mraku, kao i ja, sve ovo vreme, nas prvi bliski susret, neizmerna radost sto smo se, konacno, upoznali…suze…zagrljaj…,MOJ ANDJEO!!!
…Sad je ustao i posao negde…ja idem za njim…nesto mi pokazuje, neko uze…i sad smo na nekim stepenicama i tu ima vise svetlosti…vidi se druga strana, na svetlu…kao da smo na jednom delu, gde je veliki mrak, a onda je provalija, a sa druge strane je drugi deo, nekakva priroda, osvetljena, zelena…i kaze mi da predjemo na drugu stranu…i daje mi uze…kaze da ce da stavi uze izmedju ova dva dela, ova dva kao posebna sveta, posebna ostrva…i da ja treba da predjem na drugu stranu, pomocu tog uzeta…i ja sam pocela da idem, prelazim, rukama se drzim…on mi pomaze…kaze mi da moram malo i sama da se potrudim, da ce on da mi pomogne da predjem na drugu stranu, ali da moram sama nesto da uradim, da se potrudim, da on to vidi da zaista to hocu…sve je ok, ja napredujem i on je tu, pored mene i daje mi svoju ljubav i podrsku,
dosla sam do polovine…gledam na jednu i drugu stranu…vidim, sada, lepo i drugu stranu, detalje, planine, sume, svetlo je, lepo, privlacno, lepe su boje…uporedjujem, jer sam na sredini, podjednako udaljena…A sta ako padnes u provaliju, pitam, ako se pustis ili ne izdrzis dalje?..pa, preletecu na drugu stranu, sad umem da letim, necu da padnem, a i on je tu, pored mene…on mi kaze da bih svakako presla na drugu stranu…ok, idemo dalje…sad prelazim, skroz, na drugu stranu… spoznala sam svetliju stranu, PRESLA SAM, OVDE JE SASVIM NOVI SVET, NOVI OSECAJ, DOZIVLJAJ, ...
…DARUJE MI PRSTEN! MAGICNE MOCI. On je od zlata, ima drago kamenje u obliku kruga, osecam prenos pozitivne enrgije na mene…izuzetno je lep…Andjeo ima krila koja su svilena i duginih boja, sav je u raskosi i sjaju, svecano obucen u belu odoru…,… pauza…
Nastavak…3 MAGICNE VODE…
Andjeo me ceka na livadi, sad je obucen svecano, ali u crvenu odoru…raduje mi se i ja njemu, sav je nasmejan. Dolazimo do vodopada koji se kupa u suncevoj svetlosti, svuda okolo je pozitivna energija, oseca se u vazduhu miris prirode, cvrkut ptica, cvece, u daljini muzika…IDEMO DO IZVORA MAGICNE VODE, gde sede vile, sumska bozanstva, koje se razigrano smeju i uzivaju u suncu…igraju se, blazeno, bezbrizno, veselo…pozivaju me da dodjem da se okupam u toj magicnoj vodi…ja im se zahvaljujem…andjeo je tu pored mene…srecna sam…on nece da se kupa…dok se kupam osecam magican izvor te vode na mome telu, koza mi blista i svetluca, osecam se magicno, lepo, zenstveno i blistavo…kako spolja tako i iznutra…ta voda mi tece kroz krunsku chakru, prolazi kroz moje unutrasnje bice…
…Zatim ja i andjeo prelazimo recicu, letimo i dolazimo do neke sume.Jedan putic poplocan ciglom nas vodi do neke pecine. Ta pecina ima prolaz, osecam pomalo strah…andjeo mi kaze slobodno da udjem…ja ulazim i nailazim na termalni izvor, koji je tirkizno plave boje. Skidam se i ulazim u vodu, bas mi prija, energetski mome telu…osecam se bas opusteno…andjeo mi kaze da TA VODA IMA LEKOVITE MOCI, da je dobra za moje zdravlje. Isto tako osecam da ta voda prolazi kroz centar moga unutrasnjeg bica…,…i…zatim, na kraju, dolazimo ponovo do tog vodopada. Andjeo mi kaze da je OVA VODA ZA PROCISCENJE OD NEGATIVNE ENERGIJE. Dolazim ispod tog vodopada, sa mene se spira sva negativna energija i prljavstina, kako spolja tako i iznutra. Andjeo mi kaze da TA VODA, SA TRI IZVORA, IMA MAGICNE MOCI ZA LEPOTU, ZDRAVLJE I PROTIV NEGATIVNE ENERGIJE…pitam da li moze da ponese kuci po malo od sve tri ove vode? Andjeo kaze da moze i vec je i spremio, nesto narandzasto, pomesao je sve tri vode i daje mi to… Andjeo mi kaze da tu vodu vizualiziram uvek kad se kupam u narandzastoj boji i ta voda ima lekovitu moc…
…i kaze da je to NJEGOVA KREACIJA I DA JE TO I DAR, ZA TEBE (za mene, alexa). Da mozes da koristis pri regresoterapiji, jer ce maksimalno da deluje, i da treba da se zahvalim…naravno, odmah sam se zahvalio, najponiznije, i Z. i njenom andjelu….ovo sve ne moze da se opise recima, kako se lepo osecam, isceljena, napunjena pozitivnom energijom, koza, spolja, iznutra,…znas, ovo je fantasticno…Ok, onda idem, odmah, da napravim reklamu za NOVI SPA – CENTAR….ona se smeje, pa, da ovo je nesto posebno… Pitam andjela da li treba da se doda i masaza i salon za podmladjivanje…Andjeo kaze da ne treba, sve se vec nalazi u ova tri izvora…
5. ULAZAK U SRCE
Mislio sam da će ovo da bude jednostavno, samo još jedno putrovanje. Više kao nekakvo medicinsko ispitivanje rada najvažnijeg organa. Organa ljubavi i organa krvi, strasti. Ali, prevario sam se. Prvo, bilo je mnogo teže ući nego što sam mislio. Iako smo radili i regresije i putovanja duže vreme, mnogo neobičnih i nepredvidivih, ovo je bilo mnogo, mnogo teže. Možda, opet, uzato što je prvi put, ne znam. Znam samo da je bila situacija, ponovo, kao kod prvog izlaska, t.j. vraćanja u matericu. Moja partnerka je osećala strah, ali i nešto kao nemogućnost. Ne zabranu, već kao tehničke vrste. Sećam se da je opet prelomila i rekla da izbrojim do deset i na deset će da uđe. Zar je to toliko komplikovano, pitao sam se? Kasnije sam saznao da su postojala dva razloga, za to: prvi, da je bilo potrebno da se veoma smanji, što, do tada, nismo radili, osim onog povećanja da bude veća od celog univerzuma, a i ne sećam se koje je bilo pre. Druga stvar je bila pitanje realizacije ljubavi. Kad se završilo, bilo je i mnogo toga više. Izbrojao sam do deset i ona je bila unutra. U svom srcu. Zajedno smo gledali, iako mi je ona opisivala. Bilo je kao u nekom hramu. Ali, prvobitno je bio potpuni mrak. Samo se, u daljini, naziralo malo svetla. Naravno, odmah sam je poveo prema svetlu. Prilazila je sve bliže, postupno se navikavajuči na svetlo i upijajuči ga. Kada je prišla još bliže, osetila je nečije prisustvo. Imala je osećaj da stoji pored nekoga ko je toliko veliki, ogroman, da je, kao jedna mala tačka, pilji u deo njegovog tela. Kao mali atom. Pokušavala je da podigne glavu, ali je pogled vraćao na dole. Obično, kad srećem nekakva bića, prvo želim da im se pogčedaju noge, stopala, nokti. Ako su lepi, skladni, čisti, mogao bi da bude neki pozitivac, anđeo ili neko više biće. Ako to nije slučaj, mortao sam da razgovaram, kako bih utvrdio o šemu se radi. Spustila se skroz dole i potvrdila mi je da vidi njegove noge, bolje reći jedva jedan nokad, koji je mnogo veći od nje. Onda se polako udaljavala, a on se smanjivao. Ili se ona povećavala, ne bih znao. Ali sve više je mogla da ga vidi. Prekrasne jarke boje nekakve odore, puno zlata, sjaja, ali i veoma prijatan osećaj. Iz njega je polazilo svetlo, na sve strane. Onda ju je uhvatio i podigao. Do visine glave. Bila je kao hipnotisana, kada je zapitao: “ hoćeš da igramo?” Kao da je poziv jedva čekala i počeća je da đuska. Kao u diskoteci. On se osmehivao i pitao ponovo: “ hoćeš da igramo ovako?” i pružio joj ruke, da je zagrli i da plešu. Gledala ga je privlačno, ali sa osećanjem nemoći, jer je bila isuviše mala a njegove ruke ogromne. U tom momentu se on opet smanjio i bili su, sada, iste veličine. Pružila je svoje ruke ka njemu, ali onda se iznenadila.
Pa, ti imaš četiri ruke! Kako će mo da igramo? Ja imam samo dve.
Lepo. Pogledaj malo bolje.
Spustila je pogled i videla da nema samo dve ruke. Imala je četiri, baš kao i on. Iznenadila se, ali joj je bilo prijatno. Ionako se bila navikla na svakojake stvari, tako da dve ruke manje ili više nije strašno. Ali bilo je, nekako, ubedljivije. Bogatije. Kreativnije. Onda su počeli, tap, tap, tap, pa tap, tap. Kada se naučila ove osnovne pokrete i počela još potpunije da uživa u svemu tome, a šta reći za plesačicu i manekenku, došlo je novo pitanje:
“ A šta misliš da nam neko i svira. Da čujemo i muziku?”
U svem ovom uzbuđenju i redosledu događanja, nismi ni primetili da nije bilo zvuka, muzike. Jednostavno, kao da nije ni bila potrebna, kao da je sve već bilo savršeno. Klimnula je glavom u znak odobravanja. Tada je počeo u talasima, ali prvo kao dim polako se prikradajući i obavijajuči, da pristiže zvuk flaute. Dok nas nije potpuno očarao, ispunjavajući sva čula, ne samo čulo sluha. Posle nekog vremena zapitala je:
- “ ko je to, ko to tako umilno svira?”
-“ Šta misliš, ko bi mogao da bude?”
I tada se pojavio Krišna. Mali, slatki, lepi Krišna.
I, ne sećam se šta je bilo posle toga. Bilo je to pre 15 godina.
Sećam se, samo, da sam, nešto slično, pokušao sa jednom studentkinjom medicine. Izveo sam je iz tela i rekao joj da sedne u svoje krilo, okrenuta prema svom telu. Da povuče sama sebe za uši, da oseti da li to funkcioniše. Onda sam je uveo u telo, da pregleda svoje organe, da ih dodiruje, da oseti njihove funkcije, mekoću, rad itd. Da malo uporedi svoja znanja sa fakulteta. Onda, kada smo hteli da uđemo u srce, nekako nije moglo. Onda se pojavio njen anđeo, ne prvi put i počeo da joj objašnjava kako se ulazi u srce. Uzeo je vazduh, sav se napeo i kao da je počeo da kopa po njemu, da stvara neki kanal za prolaz. Radio je to veoma snažno i ubedljivo. Studentkinja je očekivala rezultat uspešan, a meni je bilo sve to veoma smešno. Onda ju je pogledao i nekako setno i razočaravajuće joj odgovorio:” Ti misliš da ovako može to da se uradi. Da se uđe u srce. E, vidiš, situacija je potpuno suprotna. Ne može to da se postigne silom i napinjanjem.” Ne znam da li tada, ali mislim jedan od sledećih puteva smo to uradili. Ušla je unutra i gledala kako srce radi. Komore, pretkomore, čak i ušla u krvotok. Sve je dobro funkcionisalo. Vozila se kroz svoje krvne sudove kao u akvaparku, kao neko od zrnaca iz krvi. Bilo je smešno, bezbrizno veselo.
. PRVI SUSRET SA HRISTOM
Možda i ne baš prvi susret, ne mogu da se setim. Ali ovaj mi je ostao u sećanju i zbog drugih stvari. Sreo sam, kao slučajno, prijatelja koga nisam video više od deset godina. Otišao je u Ameriku i nastavio da živi, tamo. Družili smo se neko vreme pre njegovog odlaska oko albuma pesama za njegovu grupu. Mislio sam da će mo da se pozdravimo, kao zdravo, kako si, davno te nisam video, kako je tamo itd. Upravo je doputovao, tek ide da vidi dete. Ne znam odakle ideja da mu kažem da se bavim i regresijama i tako to, kad je počeo da me ispituje, vidno zainteresovan. Onda mi je rekao da je imao nekakvih velikih problema, sa zavisnošću, drogama, i da samo cudo ga je spasilo i održalo u životu i da želi, ako je ovo zaista moguće, da se zahvali osobi koja ga je spasila. I Isusu, ako je uopšte moguće. Pozvao me da dođem uveče, kod njega i da napravimo seansu. Bio sam prilično iznenađen razvojem događaja i nisam bio baš ubeđen da to toliko želi i veruje, pogotovo u ovakvoj, njegovoj situaciji. Ali, obećao sam i došao.
Tada sam već imao višegodišnja iskustva u radu i , posle kratke, oficijalne priče i dogovora šta bi to trebalo da radimo, za par minita sam ga izveo iz tela. Želeo je da se vrati u prošlost, skoro dve hiljade godina i da prisustvuje Hristovom sprovodu, kada je, noseći krst, odlazio na Golgotu. Doveo sam ga tamo i bio je oduševljen. Gledao je Isusa i gotovo plakao. Nije imao reči. Stajao je, tamo, nepokretan i samo posmatrao.
Onda, kada smo to završili, samo mi je rekao. Neverovatno, hteo sam da mu priđem, da uđem u Njega, ali je to bila toliko moćna, pozitivna energija, da, jednostavno boli. I nisam mogao. Ali, osećalo se koliko je ispunjen i zahvalan za ovaj doživljaj. Posle kraće pauze, predložio sam da uradimo još jednom i da ga upoznam i sa njegovim anđelom i da vidimo šta će biti. Sećam se, da je, kao prosečan hrišćanin, imao veliki strah od demona, đavola, đavolčića itd, kao i da, moguće je, radi nešto što je zabranjeno, što je protiv boga i sl. Ili da, na neki način vređa boga “ igrajući se sa đavolom”.
Ne sećam se baš tačno kako je izgledao njegov anđeo, ali se sećam da je leteo na usisivaču. Kao parodija na metle veštica. I bio je, kao i obično, veoma privlačan i smešan. Meni, naravno, a njega je opuštao. Onda je počeo da ga vodi po grobovima, morbidnim mestima, da ga, kao malo dete, stavlja u mrtvački sanduk, da ga tamo lepo pokriva i uvija, sakriva, kao da se ne prehladi, kao što mama povija malu bebu.
Bilo mi je sve to malo čudno, ali sam pretpostavljao da time nešto hoće njemu da kaže i da ga realizuje. Ovome je bilo delimično neprijatno, zbog situacije, ali i prijatno i poverljivo zbog odnosa i emocija koje je pokazivao njegov anđeo. I onda je pukla atomska bomba, Prava, pravcata, sa severne strane. Ja sam gledao svetlo, pečurku, toplotu koja doleće i proleće i njega kako je dole, sakriven u sarkofagu i kako ga uticaj ove eksplozije, na taj našin, u stvari, potpuno štiti! Nije mi bilo baš sve najjasnije, ali ok, ne moram baš sve da znam. Onda sam ja imao nekakva svoja pitanja i zamolio ga, pošto su intimna, lična, ako hoće da dozvoli da njegov anđeo uđe u njegovo telo i kroz njega mi govori, bez učešća i prenosa, prevoda. Vezano i za ovaj događaj, ali i nešto drugo. Rekao mi je da probam, ali nije siguran da će uspeti i kako to funkcioniše.
Rekao sam mu da je to dobra realizacija budistička, da isprazniš um i da dozvoliš da on bude samo provodnik, bez kačenja, razmišljanja i umne špekulacije. Već sam i to radio ranije i znao sam da anđeo se prvo postara o štićeniku i odvede ga na neko lepo mesto, plažu ili planinu i, kao na godišnjem odmoru, da mu nešto što će ga puniti energijom, bez uključivanja uma. Ali, sećam se da me je, ovoga puta, njegov anđeo iskritikovao. Kao, a da li znam gde je on, sada, i kako mu je itd. Pa, mislio sam da ćeš da ga odvedeš na neko lepo mesto- kazem. Sećam se da mi je odgovrio : “misliti i cveće brati nije isto”, onako kroz zezanje, jer sam se malo, zaista, uplasio. I pokazao mi je da ga je odveo na neku poljanu punu žutog cveća i da je sve u redu.
I, šta se desilo, posle? Pa umesto nedelju dana, produžio je boravak na još nedelju dana kako bi sredio nekakva dokumenta i desilo se- bombardovanje Srbije od strane Nato-a. Potpuno neočekivano i za mene, a još više i za njega, Pravi rat. I najgore, nije mogao da napusti zemlju, došao je do granice i bio vraćen, jer niko nije mogao da napusti zemlju. Onda sam se setio onoga sa atomskom bombom. Znam da je to pomoglo i njemu, a verovatno i meni, da se osećamo nekako zaštićeni, ali sam se bojao da se ne desi da pukne prava atomska. Nije se desilo.
37. OBILAZAK HRAMOVA
Jedna od vrlo interesantnih realizacija, duhovnih. Poveo sam osobu K. u obilazak raznih hramova. Raznih veroispovesti. Hteo sam da vidim, a i ona, kakvo je raspoloženje i šta se gde nudi. Prvo je otišla u hrišćanski hram. Videla je jednu staricu, tužnu, ubolenu. Stajala je sama, iako je bilo još ljudi u hramu. Više je to bilo kao crkva nego manastir. Osećala se, nekako, bolje, što je unutra, ali je i dalje bila “rascepana”, iznutra. Niko joj nije prišao, niko pokazao interesovanje za nju. Bila je okrenuta ga bogu, ka ikonama, ali je nisu toliko ispunjavale. Upalila je sveću, pomolila se i otišla…osećala se i dalje usamljena, sama…na svetu...jeste joj bilo lakše, unutra, ali kao da nije ništa ponela napolje…kao dva odvojena sveta…opet se vraća na staro…onda smo išli do nekog budističkog hrama…ušla je i osetila drugačiju energiju. Nije bilo tuge, nije bilo patnje, bola...osećala se povezana sa svim prisutnim ljudima u hramu. To je bio poseban osećaj, gde nije nikako sama. I- prijatan. Osećala je pripadnost, jedinstvo. I – otvorenost. Za druge. Stajala je i prepustila se tom osećaju…kad je izašla, bila je ispunjena, a nekako i ispražnjena. Ispražnjena od problema i ispunjena nekom pozitivnom energijom jedinstva…onda smo išli dalje…otišli smo u hram Krišne…tamo se pevalo i igralo. Začudila se da je i sama, ponešena muzikom, počela da igra, kao da nije nova, ovde, koja nema pojma šta se događa. Bilo je puno raznih i veselih boja, za razliku, pogotovo od prvog hrama. Ovde je bila ispunjena i jedinstvom ali i svojom delatnošću. Telo je igralo, nešto kao da je i pevala, mada nije znala reči…la,la,la…ali je vrlo razgovetno čula reči, iako njoj nepoznate…ostala je još neko vreme, ali zbog isteka vremena seanse sam hteo da je odvedem još na jedno mesto. Kao hram, koji to nije. Do poznate reke Gange, da se okupa i da doživi meditaciju sa zalaskom Sunca. Opisivala mi je i garderobu, na sebi, vlažnost i toplinu vode koja kao da je grli u svoje naručje i najviše joj se svidela nekakva potpuna otvorenost, iznutra, kao da je mogla ujedno i da leti i da pliva. Sunce i zalaske je volela iovako, pa joj je to još više pojačalo raspoloženje. A onda mi je opisala nekog muškarca pored nje, koji je uživao nudeći vodu iz Gange samoj Gangi. Htela je da oseti kako se on oseća, ali i da oseti kako je biti muškarac, u toj ulozi, meditativnoj. Nije mogla da veruje. Imala je osećaj, kada je ušla u njegovo telo da nikada ne bi mogala ni da zamisli ovako nešto. Bilo je vrlo slično ženi, potpuno predano i otvoreno, ali za razliku od žene, imala je potpuno osećaj i da je i na zemlji. Da može da leti, kao balon, ispunjen energijom, kao žena, ali i da je, ujedno, povezana i sa zemljom, što joj daje čvrstinu, snagu i još veću sigurnost…bilo mi je žao što sam morao da prekinem ovu seansu, koja je i meni bila veoma interesantna, ali sam je naučio da to može da radi, sama, kod kuće ili gde god želi i kad god hoće.
SEANSA XK2: SA Z. OVIH DANA, OBILAZAK HRAMOVA,
obozavanje radi materijalnog blagostanja, bogatstva, raskosi, zdravlja…
Posto je izrazila zelju da je povedem u obilazak nekih hramova, veoma je to zanima, krenuli smo…sa andjelom, naravno. Stigli smo do hrama, ulazimo. Tu je kamena statua neke boginje, izgleda indijska. Raskosno je obucena, puno boja, zlata…vidim jednog starijeg coveka. On se klanja. Veoma je star, i nesto se moli…kao da se moli za nesto…za zdravlje ili za porodicu…vidim mirisne stapice okolo, cvece, hranu, sve ponude bozanstvu…lepa je, smesi se…ona daje blagoslove – ovozemaljske, bogatstvo, raskos, zdravlje, uspehe,…kaze mi andjeo da mogu da joj kazem zelju, da ce da mi ispuni zelju…treba samo da joj ponudim nesto…moze cvet, miris, hranu, ali najbolje bi bilo voce…ja gledam sve to i vec joj nudim i cvet i stapic i hranu…lonac corbe od karfiola koji sam skuvao…i ja izgovaram svoju zelju, jer smo zajedno u hramu...i zacudjeno razmislam...pa ja vec dugo nisam imao, kao, ili glasno izgovorio, kao molitva, materijalne zelje. Sve kao nesto samo duhovno…eto, uradio sam, kad sam vec stigao pred ovo bozanstvo…i razmislam, pa da, ona je sluskinja svom muzu, bozanstvu, kao i vrhovnom bogu, ona nesto radi i uziva u tome sto radi, pa to je veoma lepo, to povezivanje i uzajamna saradnja, i sa Z, ali i izmedju sebe. Drago mi je da sam to uradio, a rezultati, ionako, pripadaju nekome gore. Drago mi je to i lepo se osecam. Kao, sad imam novog prijatelja, prijateljicu, medju bozanstvima, i to je jako lepo, taj osecaj. I nastavio sam da joj, posebno, i dalje nudim hranu, kao i andjelima, mojim saradnicima, sticenicima koji dolaze kod mene,…i ostalim bozanstvima….ima ih punoooooo….i drago mi je….vidim i da se njima to svidja…zrace…
SPA CENTAR, KAKO DELUJE NA MUSKARCA: LEPOTA, LECENJE, CISCENJE
Pa, evo, jedna seansa,od pre neki dan.. t.j.samo mali deo, jer me posebno interesuje KAKO novi SPA – CENTAR DELUJE NA MUSKARCE,t.j. na muskarca.
.Igrom slucaja, prvi muskarac koji je to isprobao je svrseni student medicine, pa imacu i strucan pogled na ovo:
…da skratim pricu oko dolaska, izlaska iz tela…vecina zna kako funkcionise R.T…dolaska u Spa – centar, prva je voda, sa vilama, jezerce…i ON ULAZI…prva reakcija…njemu je malo hladnjikava, ta voda…(njoj, Z. to nije bilo), bistra je, lepa…pitam, jel mnogo hladna, ako nece, ne mora da ulazi…pa nije…osecam nesto…ide odozdo, iz stopala…ka stomaku….lepo je, osvezava…i…pravi mi… BISER…kakav biser, pitam…pa lep i SKUPOCEN…u stomaku…uglacan, sa svih strana…da vidim gde tacno…nije zeludac…u nivou pupka je..i on SJAJI!… A ja mogu da ga aktiviram…da biserno sjajim…i onda sam – LEP! Kao deo nakita…biserne ogrlice…mindjuse..ali ovo je nakit KOJI IMAS – STALNO!..u sebi…i, onda si lepsi…samo se skoncentrisem…kad hocu da ga aktiviram…vise je zenski lepo..aha, i koza mi je glatka…i…sjaji…prodje to i kroz glavu….ok, posto smo radili neke sasvim druge realizacije, ovo samo da proverim da li funkcionise i kako sa muskarcima, pa malo zurimo..idemo do druge vode…
Termalna voda, u pecini…leze u bazen, ali mu je mali…ok, kazem, pa smanji se, to smo vec radili…i on se smanji…potopi se ceo, malo viri glava…pitam ga kako se oseca…i ovde ide od stopala ka gore…topla je, lepo…kao za zdravlje..ali i SNAGU…POTPORU…na skelet deluje najvise…i misice…kazem mu da proba da vidi kako deluje na oci, imam ideju, odavno, da lecim ljude i od dioptrije, da ne nosi naocare, …aha, pa moram da otvorim oci, da mi voda dodiruje oci…evo, otvaram…AUUUU, KAD SE OTVORE OCI…ONDA SE – SVASTA – VIDI!!! I popadasmo u smeeeeeh, obojica. Kidanje!…Kakva mudrost! Ili konstatacija….pa, plitko je, ali je puno nekih vila…ove su vodene vile i…izduzene…manje jasno definisane…po obliku…mogu da menjaju oblik…i pored su jos neka bica…isto mala, kao neke zvezdice…kruzici…sitno…kao neki su kao spirale i menjaju oblik…kao bakterije…eto, DODIRUJU ME… MILUJU…, MAZE me…ONI SU TA VODA…ta ziva bica…kao SVETLOST…
Ok, a da probamo da lece malo oci…evo, sad nesto ide, kao neka svetlost…u oko, ali ne mogu oba odjednom, samo jedno…sad sam unutra, u oku…auuuu, ovo nisam nikad video…oko iznutra…iza roznjace…i kako se prelama ta svetlost…ok, kazem, ajde da pustimo da deluje tacno gde treba, da se ispravi dioptrija…i desava se nesto, na nekom mjestu, ali smo ubrzali…malo drugo oko…pa vazduh…kaze da oseca da i vazduh, TO ISPARENJE, je isto lekovito…oseca kako ga ispunjava, pluca…grudi…ok, idemo dalje, kasno je, prosla je proooooduzena seansa, ovo ce mo sledeci put, ako hoce…aha, kaze ima jos neke prostorije, u toj pecini…dobro, kazem, sledeci put, da odemo do trece vode za ciscenje od crne magije i dosta za danas…
Ide on…vidi… DUGU…, stane na nju…po sredini je vodopada…ne secam se jel bila kod Z, ova duga…on po njoj skakuce, igra se, zeza se…osecaj avanturisticki…a ja bih da zavrsimo seansu, ovako moze ceo dan i noc, kao malo dete…ok, ulazi pod vodopad, oseca nekakvo OSLOBADJANJE…, LAKOCU…, lak je kao perce…gotovo, dosta za danas, Aha…naravno, za usput, za poneti, suvenir, flasa sa te tri vode…donosi mu njegov andjeo, isto sa nekom narandzastom masnicom okolo, kao kod Z…..hahaha…smeh…sta je sad…pa, moj andjeo je nekako…onako…sav je feminiziran…ima dugacke trepavice…smesan mi je…ok, eto, samo sam hteo da vidim koliko je ovo lepo i korisno za muskarce…i zakljucujem…deluje…mozda jedino ta prva voda, za lepotu, …za muskarce…mada sa biserom, skupocenim…SJAJNIM…
|
|
Ok je kontaktirati ovog oglasivaca ako ste zainteresovani
646 hits
|
